Pšenica

Pšenica se nalaze u različitim fazama razvoja, usled veoma razvučene setve. Za sada je prezimljavanje dobro. Na parcelama na koijma je došlo do pojave žućenja u trakama, uzrok treba tražiti u neravnomernoj dubini setve, a možda i neadekvatnoj ishrani osnovnim đubrivima. Na nekim parcelama se još tokom decembra mogla uočiti pojava crvenjenja useva, do kojeg je došlo usled azotne depresije. Ali generalno može se reći da će pšenice dobro podneti zimu i u nastavak vegetacije ući spremne za ostvarivanje vrlo dobrih do visokih prinosa na onim parcelama gde se primenjuje visoka agrotehnika.

Već sada je snabdevenost zemljišta zimskom vlagom optimalna. Odnosno, zemljište je u sloju 0-100cm popunjeno do svog maksimalnog kapaciteta. Prognozirane padavine tokom februara će na pojedinim lokacijama stvoriti vodoleže i verovatno dovesti do propadanja dela useva. Detaljnije o stanju vlage zemljišta vidite na sajtu RHMZ Srbije.

Prema našim ispitivanjima, posmatrajući sloj 0-90cm dubine zemljišta, generalno najviše azota ima u sloju 30-60cm, najmanje u sloju 0-30cm. Trenutno prosečno ima oko 25 kg/ha pristupačnog azota u sloju 0-90cm zemljišta, sa rasponom od 13-40 kg/ha. To znači da će prosečno trebati još dodati oko 95kg čistog N/ha. Naravno velike su razlike od parcele do parcele i ovo je jako generalizovano činjenično stanje.

Na osnovu stanja useva, vlage zemljišta, očekivanih daljih padavina do kraja zime, distribucije i količine raspoloživog azota u zemljištu, na većini parcela treba očekivati prosečne do malo iznad prosečne prinose za dati nivo agrotehnike i proizvodni kapacitet parcele. Pa shodno tome treba planirati i dalje agrotehničke operacije.

 Prema trenutnoj vremenskoj prognozi i dosadašnjem razvoju situacije, očekivano kretanje vegetacije strnih žita će uslediti između 1-10.marta. Tako da prvu prihranu pšenice treba planirati u prvoj dekadi februara, ako će se prihranjivati sa Ureom. Ako će se prihrana vršiti sa AN ili KAN, tada prvu prihranu uraditi u vreme kretanje vegetacije. Ali ove godine možda je bolje da se prva prihrana uradi sa Ureom, zbog činjenice da se pšenica ne nalazi u stanju pravog zimskog mirovanja i skoro celo vreme pomalo troši zalihe azota iz zemljišta kao i iz razloga da gornji slojevi zemljišta gde se nalazi većina korenovog sistema ima malo pristupačnog azota.

Količine u prvoj prihrani ne treba da pređu 55-60kg/ha čistog azota. Odnosno: 120-130kg/ha Urea, 160-170kg/ha AN ili 200-210kg/ha KAN. Urea i AN primenjivati na neutralnim i alkalnim zemljištima (pH preko 6.5), a KAN-u prednost dati na kiselim zemljištima (pH ispod 6.5).  

Drugu prihranu planirati oko 15-20 dana posle kretanja vegetacije.

Navedene preporuke količina azota za prihranu su jako generalizovane. Koliko još zaista treba dodati azota na vašoj parceli, može se odrediti samo na osnovu analize zemljišta ili biljnog materijala. Da bi ste tačno znali sa koliko azota treba da prihranite vaše pšenice do sredine februara možete da uradite N-min metodu analize zemljišta (većina Poljoprivrednih stručnih službi je opremljena za ovu analizu). Ako su količine azota koje se moraju primeniti prihranom iznad 60 kg/ha, svakako planirati dve prihrane. Količina azota koju bi trebalo dati u drugoj prihrana se najpreciznije može odrediti analizom biljnog tkiva (Green Seeker, N-tester...). U slučajevima da po kretanju vegetacije imate usev u jako lošoj kondiciji, sa simptomima jakog crvenjenja, žućenja... najbolje da konsultujete stručno lice.

 

Pošto je uticaj ishrane, a pogotovo prihrane na prinos pšenice vrlo veliki, prihranu pšenice treba smatrati jednom od najvažnijih agrotehničkih operacija. Svaki propust u ovom segmentu može da rezultuje smanjenjem prinosa i do 30%.