Ječam

Generalno ječmovi  se nalaze u odličnoj kondiciji, čak je jedan deo useva ušao prerazvijen u zimu. Za sada nije primećeno bilo kakvo oštećenje od zime na ječmovima. To što su parcele požutele ne treba da zabrinjava, golomrazice i nagle temperaturne promene su dovele do propadanja dela lisne mase. Međutim, čvor bokorenja i korenov sistem nisu oštećeni, pa će po kretanju vegetacije uslediti brza regeneracija lisne mase.  

Snabdevenost zemljišta zimskom vlagom loša. Iako je zemljište je u sloju 0-100cm tretnutno popunjeno sa 98% od svog maksimalnog kapaciteta. Količina zimskih taloga je oko 75lit, nedostaje još oko 130 lit padavina. Prognozirane količine padavine tokom februara, su male i verovatno neće bitnije da poprave vodni bilans zemljišta. Detaljnije o stanju vlage zemljišta vidite na sajtu RHMZ Srbije.

Prema našim ispitivanjima, posmatrajući sloj 0-90cm dubine zemljišta, generalno najviše azota ima u sloju 30-60cm, ponegde u sloju od 60-90cm, najmanje u sloju 0-30cm. Trenutno prosečno ima oko 22 kg/ha pristupačnog azota u sloju 0-90cm zemljišta, sa rasponom od 13-63 kg/ha. Naravno velike su razlike od parcele do parcele i ovo je jako generalizovano činjenično stanje.

Na osnovu stanja useva, vlage zemljišta, očekivanih daljih padavina do kraja zime, distribucije i količine raspoloživog azota u zemljištu, na većini parcela treba očekivati malo iznad prosečne do visoke prinose za dati nivo agrotehnike i proizvodni kapacitet parcele. Pa shodno tome treba planirati i dalje agrotehničke operacije.

Prema trenutnoj vremenskoj prognozi i dosadašnjem razvoju situacije, očekivano kretanje vegetacije strnih žita će uslediti između 10-15.marta. Tako da  prihranu ječma treba planirati u vreme kretanja vegetacije (10-15. mart). Prihranu najbolje raditi sa AN ili KAN. Ureeu bi trebalo izbegavati naročito u prihrani pivskog ječma. Samo izuzetno će trebati uraditi više od jedne prihrane.

Na osnovu stanja azota u zemljištu, za pivarske ječmove, količine azota koje se trebaju još dodati su sledeće:

1. na zemljištima gde je sadržaj humusa ispod 1.5% prosečno će trebati još dodati do 55 kg čistog N/ha (160kg/ha AN ili 200 kg/ha KAN), 

2. na zemljištima sa 2-3% humusa ne više od 30kg čistog N/ha (90 kg/ha AN ili 110 kg/ha KAN).

3. na zemljištima sa više od 3% humusa ne više od 20kg čistog N/ha (60 kg/ha AN ili 80 kg/ha KAN).

Naravno velike su razlike od parcele do parcele i ovo je jako generalizovano činjenično stanje.

Kod stočnih ječmova preporučene količine povećati najviše za 30%.

AN primenjivati na neutralnim i alkalnim zemljištima (pH preko 6.5), a KAN-u prednost dati na kiselim zemljištima (pH ispod 6.5).  

Navedene preporuke količina azota za prihranu su jako generalizovane. Koliko još zaista treba dodati azota na vašoj parceli, može se odrediti samo na osnovu analize zemljišta ili biljnog materijala. Da bi ste tačno znali sa koliko azota treba da prihranite vaše ječmove do početka marta možete da uradite N-min metodu analize zemljišta (većina Poljoprivrednih stručnih službi je opremljena za ovu analizu). Drugi način je kada krene vegetacija neposredno pred prihranu da se uradi testiranje biljne mase na sadržaj azota (Green Seeker ili N-tester). Ako N-min pokaže u sloju od 0-90cm sadržaj lakopristupačnog azota veći od 30 kg/ha, a već sada imate vrlo razvijen usev, obavezno planirajte primenu regulatora rasta (Cerone, Cycocel, Moddus) da bi izbegli poleganje useva.