Ostale biljne vrste

Uljane repice se nalaze u različitim fazama razvoja. Ali većina useva je idealnim fazama za prezimljaanje (5-8 lista). Za sada nije bilo posebnih negativnih okolnosti na razvoj useva, iako je topli talas početkom januara zabrinuo mnoge proizvođače. Međutim za sada nije bilo nekog rizika, o tome u posebnoj vesti. 

Snabdevenost zemljišta zimskom vlagom je osrednja, skoro u celoj Srbiji. Zemljište je u sloju 0-100cm tretnutno popunjeno sa 65% od svog maksimalnog kapaciteta. Odnosno nedostaje još oko 100-80 lit padavina. Detaljnije o stanju vlage zemljišta vidite na sajtu RHMZ Srbije.

Prema našim ispitivanjima, posmatrajući sloj 0-90cm dubine zemljišta, generalno najviše azota ima u sloju 60-90cm, najmanje u sloju 0-30cm. Trenutno prosečno ima oko 8 kg/ha pristupačnog azota u sloju 0-90cm zemljišta, sa rasponom od 8-15 kg/ha. To znači da je repica u odnosu na pšenicu “pojela” većinu azota od setve do sada. Prosečno trebati još dodati oko 150kg čistog N/ha. Naravno velike su razlike od parcele do parcele i ovo je jako generalizovano činjenično stanje.

Na osnovu stanja useva, vlage zemljišta, očekivanih daljih padavina do kraja zime, na većini parcela treba očekivati prosečne do iznad prosečne prinose za dati nivo agrotehnike i proizvodni kapacitet parcele. Pa shodno tome treba planirati i dalje agrotehničke operacije.

Prema trenutnoj vremenskoj prognozi i dosadašnjem razvoju situacije, očekivano kretanje vegetacije uljane repice će uslediti oko 5.marta. Uzimajući u obzir prognozirane vremenske uslove (mrazne noći 20.jan – 05.feb, da bi posle 10.feb uglavnom temperature bile u plusu) prvu prihranu pšenice treba planirati između 20.januara-10. februara, ako će se prihranjivati sa Ureom. Posle 20. februara ne treba primenjivati Ureu, pošto možda neće biti vremena da se transformiše u pristupačne forme na vreme. Ako će se prihrana vršiti sa AN ili KAN, tada prvu prihranu uraditi u vreme kretanje vegetacije (1-10.mart).

Iako postoji rizik od gubitka azota iz Uree (prosečno ~ 20%), možda je ipak bolji izbor Urea, pošto je veća verovatnoća da će se moći ući u parcele do 10.februara meseca (mrazna jutra). Nego čekati sa prihranom početak vegetacije, jer iskustvo pokazuje da veći ispad u prinosu može biti od gladovanja useva početkom vegetacije (ako nastupe suvi uslovi neće se moći usvajiti AN/KAN ili se neće moći ući u parcelu usled previše vlage), nego što su gubici Uree isparavanjem.

Relativno nove mogućnosti su primena azotnih đubriva sa inhibitorom nitrifikacije tzv. “zaštićeni azot” ili primena amonijum  sulfata kao azotnog đubriva. Što se tiče đubriva sa “zaštićenim azotom” kod nas su dostupne formulacije sa DMPP (3,4-dimethylpyrazolphosphate) –Entec 26, NovaTec 40. Kod ovih đubriva usporeno je oslobađane azota tokom 4-10 nedelja (što zavisi od temperature i vlažnosti zemljišta). A što se tiče amonijum sulfata ima više proizvođača. Osim manjih gubitaka kod ovih đubriva visok sadržaj sumpora (a uljana repica  ima velike zahteve) ih čini najpogodnijim izborom.  Kod obe vrste đubriva rizik od ispiranja, odnosno isparavanja je znatno smanjen, ali ne i potpuno sprečen. Što ih čini najboljim izborom za prvu prihranu ozimih useva. Voditi računa da se njihova primena približi što više početku vegetacije. Najveća mana ovih đubriva, sa zaštićenom azotom i amonijum sulfasta, je viša cena po jedinici površine, usled nižeg sadržaj azota. Iako može da se smanji njihova doza primene u odnosu na Ureu za 20-25% i dalje cenovno ispadaju skuplji izbor.

Količine azota u prvoj prihrani ne treba da pređu 90 kg/ha. Odnosno: 200kg/ha Urea, 250kg/ha AN 340kg/ha KAN ili 330kg Amonijum sulfata sa 20% azota. Urea i AN, Amonijum sulfat primenjivati na neutralnim i alkalnim zemljištima (pH preko 6.5), a KAN-u prednost dati na kiselim zemljištima (pH ispod 6.5).  

Drugu prihranu (dolazi u obzir AN, KAN, Amonijum sulfat) planirati oko 15 dana posle kretanja vegetacije (verovatno 15-20 mart, kada repica bude kretala u stablo).

Navedene preporuke količina azota za prihranu su jako generalizovane. Koliko još zaista treba dodati azota na vašoj parceli, može se odrediti samo na osnovu analize zemljišta i/ili biljnog materijala. Da bi ste tačno znali sa koliko azota treba da prihranite vaše useve do početka februara možete da uradite N-min metodu analize zemljišta (većina  Poljoprivrednih stručnih službi je opremljena za ovu analizu). Ako su količine azota koje se moraju primeniti prihranom iznad 90 kg/ha, svakako planirati dve prihrane. Količina azota koju bi trebalo dati u drugoj prihrana se najpreciznije može odrediti analizom biljnog tkiva (Green Seeker, N-tester , N-senzor...). U slučajevima da po kretanju vegetacije imate usev u jako lošoj kondiciji, sa simptomima jakog crvenjenja, žućenja... najbolje da konsultujete stručno lice9