Pšenica

Većina pšenica se nalaze u fazama 3 lista-početak bokorenja. Za sada nije bilo posebnih negativnih okolnosti na razvoj useva. 

Snabdevenost zemljišta zimskom vlagom je šarolika. Zemljište je u sloju 0-100cm tretnutno popunjeno sa 40-60% od svog maksimalnog kapaciteta. Odnosno nedostaje još oko 100-150 lit padavina. Detaljnije o stanju vlage zemljišta vidite na sajtu RHMZ Srbije.

Prema našim ispitivanjima, posmatrajući sloj 0-90cm dubine zemljišta, generalno najviše azota ima u sloju 30-60cm, a najmanje u sloju od 0-30cm. Trenutno prosečno ima oko 80 kg/ha pristupačnog azota u sloju 0-90cm zemljišta, sa rasponom od 60-150 kg/ha. To znači da će prosečno trebati još dodati oko 80kg čistog N/ha. Međutim, na najmanje 25% površina (pogotovo ako je predusev bila uljana repica) i sada ima dovoljno pristupačnog azota za kretanje vegetacije, pa na ovim parcelama ne treba prihranjivati sa azotom. Naravno velike su razlike od parcele do parcele i ovo je jako generalizovano činjenično stanje.

Na osnovu stanja useva, vlage zemljišta, očekivanih daljih padavina do kraja zime, na većini parcela treba očekivati prosečne do iznad prosečne prinose za dati nivo agrotehnike i proizvodni kapacitet parcele. Pa shodno tome treba planirati i dalje agrotehničke operacije.

Prema trenutnoj vremenskoj prognozi i dosadašnjem razvoju situacije, očekivano kretanje vegetacije strnih žita će uslediti oko 20.marta. Uzimajući u obzir prognozirane vremenske uslove (mrazne noći 10-15.jan; 25-30.jan i 10-15.feb) idealno bi bilo prvu prihranu pšenice sa Ureom uraditi 10-20. februara. Posle 25. februara ne treba primenjivati Ureu, pošto možda neće biti vremena da se transformiše u pristupačne forme na vreme. Ako će se prihrana vršiti sa AN ili KAN, tada prvu prihranu uraditi u vreme kretanje vegetacije (15-20.mart).

Primena AN-a ili Uree za prihanu pšenice je izbor proizvođača. Prilikom donošenja odluke sa čime prihranjivati treba imati u vidu sledeće činjenice: kod Uree postoji rizik od gubitka azota isparavanjem (prosečno ~ 25%), ali nema opasnosti od ispiranja. Takođe prostor za primenu Uree je ceo januar i dobar deo ferbuara. Ako se čeka sa prvom prihranom početak vegetacije, u obzir dolazi samo AN ili KAN. Moraju se primeniti neposredno pred ili u kretanju vegetacije (zbog velika opasnost od ispiranja). Takođe postoji rizik da u sušnim uslovima biljke neće moći usvojiti AN/KAN ili se neće moći ući u parcelu u pravom momentu usled previše vlage. U ovim slučajevima iskustvo pokazuje da veći ispad u prinosu može biti od gladovanja useva početkom vegetacije, nego što su gubici Uree isparavanjem. Ispirljivost AN-a se može umanjiti sa primenom inhibitora nitrifikacije (preparat N-Lock) koji se aplicira prskalicama, ali i za njegovo delovanje je potreba kiša ili da se inkorporira u roku od 5 dana nakon aplikacije (naprim, zvezdastim ili eko drljačama...)

Takođe na našem tržistu postoje i azotnih đubriva sa već dodatim inhibitorom nitrifikacije tzv. “zaštićeni azot”. Kod nas su dostupne formulacije sa DMPP (3,4-dimethylpyrazolphosphate) –Entec 26, NovaTec 40. Kod ovih đubriva usporeno je oslobađane azora tokom 4-10 nedelja (što zavisi od temperature i vlažnosti zemljišta). Tako da je je i rizik od ispiranja, odnosno isparavanja znatno smanjen, ali ne i potpuno sprečen. Što ih čini najboljim izborom za prvu prihranu ozimih useva. Ali  najveća mana ovih đubriva sa zaštićenom azotom je cena po jedinici površine. Iako može da se smanji njihova doza primene u odnosu na Ureu za 20-25% i dalje cenovno ispadaju skuplji izbor.

Količine azota u prvoj prihrani pšenice, svakako, ne treba da pređu 40-60kg/ha čistog azota za sorte, odnosno 50-80 kg/ha za hibridne pšenice. Odnosno: 90-130kg (hibrid 110-170)kg/ha Urea, 120-170kg (hibrid 150-220)kg/ha AN ili 150-230kg (hibrid 190-290)kg/ha KAN. Urea i AN primenjivati na neutralnim i alkalnim zemljištima (pH preko 6.5), a KAN-u prednost dati na kiselim zemljištima (pH ispod 6.5).  

Drugu prihranu planirati oko 15 dana posle kretanja vegetacije (za ovu godinu verovatno oko 1.april). Količina azota koju bi trebalo dati u drugoj prihrana se najpreciznije može odrediti analizom biljnog tkiva (ručni uređaji: Green Seeker, N-tester, N-pilot, traktorski GreenSeeker,  N-senzor, , Isaria...). 

Navedene preporuke količina azota za prihranu su jako generalizovane. Koliko još zaista treba dodati azota na vašoj parceli, može se odrediti samo na osnovu analize zemljišta i/ili biljnog materijala. Da bi ste tačno znali sa koliko azota treba da prihranite vaše pšenice do početka februara možete da uradite N-min metodu analize zemljišta (većina  Poljoprivrednih stručnih službi je opremljena za ovu analizu). Ako su količine azota koje se moraju primeniti prihranom iznad 60 kg/ha, svakako planirati dve prihrane.