Ostale biljne vrste

Nakon rasađivanja salate u plastenicima, česta je dilema kod proizvođača koje mere zaštite primeniti i u kolikoj meri. Pre svega treba stalno imati u vidu da je zimska salata vrlo zdravo, ali i vrlo opasno povrće. Opasno zato što nepravilnom primenom đubriva može da nagomila štetne materije koje mogu biti čak i pogubne po zdravlje. A nepotrebna primena pesticida dovodi do nagomilavanja pesticidnih ostataka. Povoljna je okolnost da integralnim pristupom zaštiti salate primena pesticida može biti svedena na minimum ili čak i izostavljena.

Što se tiče prouzrokovača oboljenja, treba znati da u prvoj polovini vegetacije salate, tokom zimskog perioda, oboljenja ne predstavljaju problem. Ako su preduzete sve potrebne mere koje podrazumevaju proizvodnju savremenu proizvodnju salate, tada primena fungicida je nepotrebna u prvoj polovini vegetacije. Najznačajnije mere su:

- rasad proizveden u kontejnerima na sterilnim supstratima,

- rasadjivanje na malč foliju,

- plitka sadnja (1/3 zemljane lopte samo da se nalazi u zemlji),

- štedljivo navodnjavanje, "bolje da je suvo nego mokro" (obično 1x sa 25-30 lit/m² u 10-15 dana ili čak i ređe)

- provetravanje kada je god moguće

Od štetočina najčešći problem su puževi i krtice. Primena zemljišnih insekticida u ovom periodu rasađivanja salate, takođe nije opravdana.

Puževi: prednost treba dati mehaničkim merama suzbijanja. Ručno skupljanje puževa u zoru je jedna mera koja bi trebalo više da se primenjuje. Postavljanje klopki (od crepa, mokrih džakova i slično) koje se pune krompirom, mrkvom, proklijalom pšenicom i sl, gde se puževi sakupljaju i lako mogu da se skupe. Ovakve klopke postavljati uz ivice plastenika. Pivske klopke se prave od plastičnih flaša umetanjem gornjeg suženog dela u donji, ukopavaju se u zemlju, tako da gornja ivica malo viri iznad površine zemlje. Klopke se pune se pivom tako da sloj tečnosti bude debljine 3 prsta. Kao krajnju meru preporučujemo primenu hemijskih preparata.  Mogu se primeniti mamci na bazi metiokarba koji dobro deluju na nižim temperaturama, ali su jako toksični za kišne gliste ili metaldehida (Carakol) koji slabije deluje na nižim temperaturama, ali je toksikološki povoljniji. U svakom slučaju mamke je najbolje postavaljati nakon zalivanja isključivo oko biljaka na zemlju i posle nekoliko dana ih menjati kada počinje da im se smanjuje delovanje. 

Krtice treba imati u vidu da su one korisne životinje, iako mogu veliki broj biljaka da unište posredno svojim kretanje kroz zemljište. Zato pre svega ih treba terati zalivanjem njihovih hodnika vodom, postavlajnjem krpa natopljenih u naftu ili benzin. Mogu se primeniti i ultrazvučni uređaji koji ih teraju. U krajnjo nuždi mogu se primeniti dimni repelenti (Talpax i drugi).