Šljiva

Najznačajniji problemi u zaštiti šljive u 2009. godini: 

Rutava buba (Tropinota hirta): najveće štete je napravila u regionima Severne i srednje Bačke i Banata. Čini se da se južna linija štetnosti tokom godina pomera ka jugu (ranije je problem bio ograničen samo na Telečku visoravan). Obično su bili ugroženi voćnjaci koji se graniče ili se nalaze okruženi ratarskim površinama. Štete su išle i do 100% uništenih cvetova. Mogućnosti borbe su: primena belih ili plavih posuda sa vodom, a tretmani insekticidima su vrlo diskutabilni i zbog svoje efikasnosti i sa aspekta uništavanja korisnih insekata oprašivača (detaljnije vidi obaveštenje od 09.04.2009). Takođe je zapaženo da voćnjaci na hladnijim lokalitetima ili ako su zatravnjeni su manje izloženi napadu. 

Lisne vaši : u svim regionima uglavnom sporadična pojava. Efikasno ih suzbijaju insekticidi i grupe neonikotinoida (Actara, Kohinor i drugi). 

Trulež plodova pred berbu (Monilia spp., Botrytis cinerea): U svim regionima se javljala u manjem intenzitetu i to najviše na sorti Stenlej. Uglavnom nije pričinila ekonomski značajne štete.

Rogač šljive (Taphrina pruni): sporadnična pojava u svim lokalitetima, bez većih ekonimskih šteta. Simptomi su se uglavnom javljali na lišću (vidi i obaveštenje od 29.04.2009) 

Šarka šljive (Plum pox virus): praktično nema zasada će ova viroza nije prisutna, sa manje više izraženim simptomima. Direktnih mera suzbijanja nema, prednost dati sortama koje bolje podnose prisustvo virusa i održavanje kondicije zasada u dobrom stanju su jedine mere borbe. 

Kraste/rđasta prevlaka na Stenleju: uzrok pojave nije potpuno jasan. Mogući uzroci:

1. Mehanička oštećenja od suvih (“fenskih“) vetrova, možda u kombinaciji uskovitlanim česticama peska i prašine neposredno nakon oplodnje na samom početku razvoj plodova.

2. Oštećenja od tripsa nastala u vreme oplodnje plodića

3. Neki pouzrokovač oboljenja (naprim.: Stereum purpureum...)Najverovatniji uzrok su mehanička oštećenja.

U pojedinim zasadima, pogotovo severne Bačke i južnog Banata (uglavnom peskoviti tereni) pojava je bila prisutna u većem procentu. 

Plodovi blizanci: nastanak ovih spojenih plodova u većoj meri, zavisi od sorte (Stenlej je sklon ovoj pojavi). Pojava može biti i sporovocirana i uticajem niskih ili visokih temperatura u vreme oplodnje i na početku formiranja plodića. 

Prisilno zrenje, hloroza lišća, ljušćenje kore debla... pojava koja je jače prisutna unazad nekoliko godina, u pojedinim šljivicima. Detaljnije je opisana u obaveštenju o krečenju stabala (03.11.2009).