Pšenica

Generalno pšenica se nalaze u odličnoj kondiciji. Većina useva je optimalnoj fazi za prezimljavanje.  Iako bi bolje bilo da je usev prekirven snegom, trenutne golomrazice ne bi trebalo bitnije da ugroze useve. Zbog učestalog smrzavanja i otpuštanja površinskog sloja zemljišta, u vreme kretanja vegetacije će trebati više pažnje obratiti na pojavu podlubljivanja.  

Stanje vlage u sloju do 100cm dubine je na granici prihvatljivog. Prosečan sadržaj vlage u ovom sloju je oko 60% od punog vodnog kapaciteta zemljišta. Odnosno u zemljištu nedostaje u proseku još u sloju 0-50cm: oko 10-tak litara/m2, a u sloju 0-100cm još oko 60 lit/m2 zimskih padavina. Detaljnije o stanju vlage zemljišta vidite na sajtu RHMZ Srbije.

Posmatrajući sloj 0-60cm dubine generalno 60% azota se nalazi u sloju 30-60cm, odnosno trenutno prosečno ima oko 25 kg/ha pristupačnog azota u sloju 0-60cm zemljišta. Prosečno će trebati još dodati 90 kg čistog N/ha. Naravno velike su razlike od parcele do parcele i ovo je jako generalizovano činjenično stanje.

Na osnovu stanja useva, vlage zemljišta, očekivanih daljih padavina do kraja zime, distribucije i količine raspoloživog azota u zemljištu, na velikoj većini parcela realno je očekivati  maksimalne prinose za dati nivo agrotehnike i proizvodni kapacitet parcele. Pa shodno tome treba planirati i dalje agrotehničke operacije.

Prema trenutnoj vremenskoj prognozi i dosadašnjem razvoju situacije, očekivano kretanje vegetacije strnih žita će uslediti između 10-20.marta. Tako da prvu prihranu pšenice treba planirati između 10-20. februara, ako će se prihranjivati sa Ureom. Ako će se prihrana vršiti sa AN ili KAN, tada prvu prihranu uraditi u vreme kretanje vegetacije (10-20.mart).

Količine u prvoj prihrani ne treba da pređu 50kg/ha čistog azota. Odnosno: 110kg/ha Urea, 150kg/ha AN ili 190kg/ha KAN. Urea i AN primenjivati na neutralnim i alkalnim zemljištima (pH preko 6.5), a KAN-u prednost dati na kiselim zemljištima (pH ispod 6.5).  

Drugu prihranu planirati oko 15-20 dana posle kretanja vegetacije.

Navedene preporuke količina azota za prihranu su jako generalizovane. Koliko još zaista treba dodati azota na vašoj parceli, može se odrediti samo na osnovu analize zemljišta ili biljnog materijala. Da bi ste tačno znali sa koliko azota treba da prihranite vaše pšenice do početka marta možete da uradite N-min metodu analize zemljišta (većina Poljoprivrednih stručnih službi je opremljena za ovu analizu).

Pošto je uticaj ishrane, a pogotovo prihrane na prinos pšenice vrlo veliki, prihranu pšenice treba smatrati jednom od najvažnijih agrotehničkih operacija. Svaki propust u ovom segmentu može da rezultuje smanjenjem prinosa i do 30%.