Jabuka, Kruška, Šljiva, Breskva, Višnja, Orah, Vinova loza, Pšenica, Ječam, Kukuruz, Šećerna repa, Paprika, Paradajz, Krompir, Crni luk, Kupusnjače, Ostale biljne vrste, Mrkva, Lubenica, Leska - lešnik, Malina

Nakon dugog sušnog perioda, krajem oktobra 2025. godine, konačno je pala ozbiljna kiša visine preko 30mm. Na severu Vojvodine, zemljišna suša tokom oktobra je toliko bila izražena da je u pitanje dovedena setva ječma i pšenice. Oni koji su posejali uljanu repicu i ječam na vreme, suočili su se uglavnom sa lošim nicanjem. Zemljišna suša je toliko velika da je drveće počelo da odbacije lišće ne zbog hladnoće i mraza, nego zbog nedostaka vode. Kada jednog dana neko bude gledao mesečne meteorološke podatke, možda neće ni moći da uoči veličinu nedostaka vlage koje su biljke osetile, jer će kiša koja ovih dana pada zamaskirati sušu.

Da bi se jednog dana setili kakve su meteorološke prilike bile 2025. godine, uporedili smo podatke za Sombor, sa podacima za period od 1948. go 2024. godine.

Srednja mesečna temperatura u maju 2025. godine je bila niža za 0,9^OC u odnosu na prosečnu, a tokom svih ostalih meseci bila je viša. Po mesecima: u januaru je bila viša za 3^OC, u februaru za 2 ^OC, u martu 3,3 ^OC, u aprilu za 2,1 ^OC, u junu za 2,8 ^OC, u julu za 1,9 ^OC, avgustu 1,8 ^OC a u septembru za čak 3,9 ^OC!

Prosečna temperatura za period januar – septembar iznosi 12,9 ^OC, a tokom 2025. godine iznosila je 15,1 ^OC što je za 2,2 ^OC više, a to je 15% više od proseka.

U ovu godinu zemljište je ušlo sa manjkom vlage. Naime tokom oktobra, novembra i decembra imali smo 25mm niže padavina u odnosu na višegodišnji prosek. Padavine niže od proseka nastavile su se i tokom januara i februara 2025. godine kada su mesečne padavine bile niže za 13 i 2mm. Mart je doneo nadu da će se stanje popraviti jer je tokom njega visina padavina bila 85mm, što je za 51mm više od proseka. Usledili su april i maj sa 1 i 5mm više padavina u odnosu na prosek. Međutim nastavak godine je tokom juna, jula, avgusta i septembra doneo padavine niže za 123 mm ili po mesecima -60 mm, -36 mm, -10 mm i -17mm. Ukupno u periodu od januara do septembra 2025. godine, palo je 81 litar kiše po metru kvadratnom manje u odnosu na prosek, što je 18% manje od proseka.

Padavine su često bile lokalne. Zbog toga se sve češće dešava da pri istoj tehnologiji jedan te isti proizvođač ima veliki raspon prinosa. Od biljnih vrsta, najviše je prinosom podbacila soja. Ovo je već treća godina za redom, da prinos soje jako podbaci, tako da prihod ove vrste jedva pokrije troškove proizvodnje. Mnogi ozbiljno razmišljaju o napuštanju gajenja ove biljne vrste. Visoke temperature pogodovale su masovnoj pojavi grinja u soji, pa su one suzbijane na velikim površinama, ponegde i dva puta. Kukuruz je podbacio sa prinosom, a na pojedinim parcelama je svega 10% biljaka imalo neki klip, pa su takvi usevi pokošeni za silažu. Oni koji su sejali gusto kukuruz i nisu se pridržavali mera koje smanjuju gubitke zemljišne vlage imali su velike gubitke i na kukuruzu. Još uvek ima proizvođača koji jureći velike prinose dodaju velike količine mineralnih đubriva i seju kukuruz na razmak manji od 20cm u redu. Treba imati u vidu da 1cm većeg razmaka setve kukuruza obezbeđuje 25 litara vode više po metru kvadratnom. Znači ukoliko se seje na 23cm razmaka u redu obezbeđuje se 75 litara vode više po metru kvadratnom nego ukoliko se seje na 20cm razmaka u redu.

Dugoročne vremenske prognoze su postale neprecizne, pa nam ostaje da pratimo padavine tokom zime, a onda tehnologiju u 2026. godini  treba planirati kao da će biti sušnija od proseka, a ne prosečna. Uvođenje principa regenerativne poljoprivrede: redukovanje obrade, smanjivanje broja prohoda, optimizacija unosa mineralnih đubriva i redukovanje sklopa biljaka mogu i dalje biti put ka isplativoj ratarskoj proizvodnji, čak i u uslovima bez navodnjavanja.