Jabuka

Karakteristike proizvodnje jabuke u 2009. godini:

-          Prosečan prinos u dobro negovanim voćnjacima Vojvodine je oko 30 t/ha kozumne jabuke. Ima zasada gde su prinosi konzumne jabuke i do 50-60 t/ha. Tako da možemo reći da je 2009 godina u pogledu prinosa vrlo dobra do odlična.

-          Tamna strana ovogodišnje proizvodnje jabuka će izgleda biti prodaja. Do sada je vrlo malo prodato jabuke i tržište je praktično u konstantnoj stagnaciji. Ni u bliskoj budućnosti ne vidi se promena na bolje. Najznačajnije inostrano tržište-Rusija, za sada vrlo male količine kupuje od nas. Prema informacijima i u buduće ima dovoljno ponude sa bližih tržišta (Moldavija, Crnomorski basen). Poljska jabuka će čini se tek posle Nove godine da krene u Rusiju (kada počinje da važi većina ugovora). Ostala tržišta (domaće, Crna Gora, Bosna) već unazad nekoliko godina „troše“ male količine jabuke.

-          Cena prvoklasne jabuke trenutno je oko 20 din/kg (18-25 din). Nažalost, i u pogledu cene perspektiva je loša. U Rusiji se naveliko jabuka kupuje po istim ovim cenama i verovatno se neće posebno menjati do januara-februara. Poljska jabuke se izvozi u Rusiju po 0.15 €/kg i tako će i ostati i u buduće. Znači da se iza januara može očekivati pad cene jabuke. Treba znati da EU stimuliše izvoz jabuke sa 0.1-0.15 €/kg, pa je jasno da proizvođači u Poljskoj tako dobiju oko 0.25-0.3 €/kg.

-          Cena industrijske jabuke je oko 3 din/kg, pa u većini voćnjaka i nije bila skupljana, što je još jedan gubitak za proizvođača.

-          Ulaganje da bi se proizveo 1kg ploda jabuke, ako se čuva u običnoj hadnjači 3 meseca:

o       Pri prinosu od 20 t/ha ulaganje je oko 28 din/kg (0.3 €) ploda, o       Pri prinosu od 30 t/ha ulaganje je oko 18.5 din/kg (0.2 €) ploda.

-          Trend polaganog pada otkupne cene jabuke se nastavio i u ovoj godini. U budućim zasadima, da bi se održala isplativost proizvodnje jabuke proizvođačima preostaje da smanje troškove radne snage. To mogu da postignu samo promenom tehnologije (povećanje broj sadnica po jedini površine, promenom sortimenta, težnja da se sve operacije obave sa zemlje...). Problem su postojeći zasadi i tereni na kojima se ne mogu saditi slabo bujne podloge. Takvi zasadi sa 1500 i manje stabala po hektaru postaju sve nerentabilniji, i tu nema mnogo prostora za smanjenje troškova. Uvođenje navodnjavanja, pravilna ishrana zasada i proređivanje plodova postaju obavezne mere nege kojima se takvi zasadi mogu držati na ivici rentabilnosti.  Takođe mora se iz korena promeniti naš pristup i nastup na tržištu. U ovom segmentu svakako najveću ulogu mogu da odigraju zadruge. Današnji odnos da se preko nakupaca odvija veći deo trgovine voćem je neodrživ i za proizvođača i za celu voćarsku proizvodnju. Uloga države u ovom segmentu poljoprivrene proizvodnje se pokazala kao nedovoljna i neefikasna. Naprimer: sistem pomoći proizvođača putem finansiranja podizanja novih zasada sadnicama koje imaju propisanu dokumentaciju ali ne i kvalitet bi trebalo menjati.

-          Ako se svi ovi faktori ne uzmu u obzir čini se da će i proizvodnja jabuke kao i stočarska, upasti u jednu stagnaciju i letargiju. Proizvođači jabuka i drugog voća, verovatno mogu da izdrže još samo jednu ovakvu sezonu.

-          I na kraju ovu 2009 godinu su okarakterisali i silni su problemi u novo posađenim zasadima zbog lošeg i neadekvatanog sadnog materijala. Ovo se odnosi pre svega na sadnice iz domaće proizvodnje. Najčešći problemi su:

o       loš postotak primanja (loše kalem mesto, izmrazavanje korena u rasadniku, loša kondicija sadnice),

o       slabo napredovanje sadnica (usled zaraženosti sa virusima, bakterioznom plamenačom ili truleži korenovog vrata – Phytophthora cactorum),

o       sorta ili klon koji ne odgovaraju onome što je naručeno .

Tako da nažalost, jedan deo novopodignutih zasada već od samog početka je osuđen na nižu produtkivnost. Što dugoročno gledano, u uslovima sve oštrije tržišne utakmice, će se nepovoljno odraziti i na konkurentnost naše jabuke na inostranim tržištima.