Štetni organizmi

Kupusnjače

Pojava prve generacije povrtne sovice (Lacanobia oleracea) i prognoza pojave druge 2017. godine [10.07.2017]

Tokom leta prve generacije leptira u Somboru je zabeležna dvostruko veća, a u Čelarevu četvorostruko veća brojnost leptira u odnosu na višegodišnji prosek.  Maksimum leta prve generacije je zabeležen 05. juna u Somboru. Pikovi u letu su zabeleženi i 22. i 28. maja. Maksimum leta je zabeležen u Čelarevu 23. maja, a pik u letu 29. maja. Gusenice su registrovane na šećernoj repi, ali ne u velikoj brojnosti. Visoka brojnost prve generacije ne znači da će brojnost druge generacije takođe biti visoka, pa će prognoza biti davana na osnovu leta leptira na klopci.

Podgrizajuće sovice prognoza za drugu polovinu 2017 godine [04.07.2017]

     Podgrizajuće sovice pregrizaju biljku u površinskom sloju zemlje gde koren prelazi u stablo. Tokom proleća prave štete na okopavinama i povrću koje se proizvodi iz rasade. Krajem leta štete prave na krompiru, mrkvi u rasadnicima i na tek posejanoj uljanoj repici. Tokom leta prve generacije ozime sovice brojnost je bila mala. Dvostruko je bila manja brojnost u odnosu na višegodišnju brojnost u Čelarevu i petostruko manja brojnost od proseka u Somboru. Očekuje se ralativno mala brojnost leptira druge generacije. Međutim kod usklične sovica (Agrotis exclamationis) brojnost leptira prve generacije je bila dvostruko veća u odnosu na prosek. Maksimum leta prve generacije je zebeležen u Somboru 18. maja što je ranije u odnosu na višegodišni prosek i 30. maja u Čelarevu. Osim makismuma leta, u Čelarevu su zabeležena i dva pika u letu 12. i 22. maja. Očekuje se visoka brojnost leptira druge generacije! Moguće su značajne štete od druge generacije na krompiru, mrkvi i uljanoj repici, pa će trebati vršiti zaštitu. Signali za optimalno vreme suzbijanja će biti saopšteni na osnovu leta leptira. Preporučuje se

Lisne sovice na kupusu i šećernoj repi [16.06.2017]

      Brojnost povrtne sovice na svetlosnim klopkama je tokom leta prve generacije bila dva puta veće u odnosu na višegodišnji prosek. Brojnost gama sovice je relativno mala. Preporuka je da se u narednih nekoliko dana pregledaju usevi kupusnjača i šećerne repe na prisustvo gusenica ovih vrsta. Ukoliko se pregledom na kupusu ustanovi prisustvo gusenica na više od 1% biljaka, a na šećernoj repi više od 1 po metru kvadratnom u proseku treba obaviti suzbijanje.

      Za suzbijanje se preporučuju:

       U kupusnjačama odabir preparata uskladiti sa vremenom berbe, odnoso karencom preparata!

Pojava podgrizajućih sovica [05.06.2017]

    Podgrizajuće sovice obuhvataju veći broj vrsta. Zajedničko im je da gusenice pregrizaju bijlke na mestu gde koren prelazi u stablo. Brojnost ozime sovice ove godine je ispod proseka, međutim brojnost usklične sovice (Agrotis exclamationis) je višestruko veća od višegodišnjeg proseka. Preporuka je da se periodu od 08. do 12. juna uradi zaštita useva koji se rade proizvodnjom iz rasade (lubenice, paprika, paradajz, patlidžan) na otvorenom polju. Preporuka je da se koriste preparati: Pyrinex 2 L/ha ili Savanur 2 L/ha u večernjim ili ranim jutarnjim satima.

Knjiga Podaci o sredstvima za zaštitu bilja u Srbiji 2017. godine [06.03.2017]

     U prodaju je ušla knjiga Podaci o Sredstvima za zaštitbu bilja u Srbiji 2017. godine, autora Dragana Vajganda i Nemanje Raića. O svakom sredstvu u knjizi su podaci o formulaciji sredstva, nazivu i količini aktivne materije, pripadnost aktivne materije po komitetima rezistencije, otrovnost preparata za pčele, podatak o radnoj karenci, mestu primene, nameni, dozi ili koncentraciji primene i karenci.

    Osim podataka o pojedinačnim preparatima knjiga sadrži i pregled proizvođača i zastupnika sredstava, uticaj herbicida na plodored, pregled preparata prema biljnim vrstama i nameni, kao i pregled preparata po aktivnim materijama.

    Obim knjige je 390 strana, a izgled svih poglavlja može se videti ako kliknete ovde.

    Cena knjige je 2200 dinara + troškovi slanja (oko 200) dinara i može se naručiti na vajgandd@sbb.rs ili na telefon 0631183800. 

Feromoni za 2017. godinu [09.02.2017]

            Nekada su korišteni insekticidi koji su suzbijali skoro sve životne stadijume insekata i vreme primene je trpelo i određene promašaje. Povlačenjem sa tržišta velikog broja insekticida koji su imali nepovoljne toksikološke osobine, ostali su nam insekticidi koji deluju na specifične procese u razvoju insekata. Stoga vreme primene ovih insekticida mora da bude tačno u vreme kada se insekat koga želimo da suzbijemo nalazi baš u toj fazi. Većina insekata je male veličine, a na primer jaja koja bi trebali da pronađemo su jedva vidljiva golim okom. Stoga se za praćenje insekata koriste razni tipovi klopki: feromonske, obojene, lepljive...

            Feromoni su materije koje obično ispuštaju ženke kako bi ih pronašli mužjaci. Neke vrste osete feromon suprotnog pola na velikim udaljenostima i do nekoliko kilometara. Ipak kod insekata koji mogu biti štetni to je obično nekoliko stotina metara. Feromonske klopke koriste seksualne mirise da bi privukle jedinke neke vrste insekata. Uglavnom su visoko specifične i privlače samo jednu vrstu. Postoje feromonske klopke i za veći broj insekata. Feromon u klopci privlači insekta, on ulazi u klopku u kojoj se zalepi na ploču koja je premazana posebnim lepkom koji se sporo suši. Klopka vrši svoju funkciju samo u periodu dok se oslobađaju feromoni. Najčešće se oni oslobađaju tokom 4 do 6 nedelja. Kraći period je tokom vrućina, a duži period tokom hladnijih perioda.

            Na jedno mesto u jedan voćnjak je najbolje postaviti dve klopke za istu vrstu i tada razmak između tih klopki treba da je 15 do 20 metara. Tada je pouzdanost dobijenih podataka za taj voćnjak i tu vrstu veoma velika. Feromonske klopke su veoma osetljive i ukoliko nema ulova insekata ili je ulov jako mali, nema potrebe za zaštitiom, jer će broj oštećenih plodova od te vrste biti jako mali. U tom slučaju treba pažnju obratiti na druge vrste koje mogu biti štetne.

      I ove godine nudimo feromone za sledeće vrste

Rod

Vrsta

narodno ime

Tuta

absoluta

paradajzov moljac

Clysia

ambiguella

grožđani moljac

Meligethes

aeneus

repičin sjajnik

Helicoverpa

armigera

pamukova sovica

Ceutorrhynchus

assimilis, quadridens

repičine pipe

Lithocolletis

blancardella

miner mramornih mina

Lobesia

botrana

grožđani moljac

Ceratitis

capitata

voćna muva

Rhagoletis

 cerasi i cingulata

muva višnje i trešnje

Sitotroga

cerealella

žitni moljac

Lithocolletis

corylifoliella

miner belih mina

Cossus

cossus

drvotočac

Grapholita

funebrana

šljivin smotavac

Pandemis

heparana

smotavac lisnih pupova

Epicometis

hirta

rutava buba

Plodia

Anagasta

Interpunctella

Kuehniella

bakrenasti  moljac

brašneni moljac

Anarsia

lineatella

breskvin moljac

Hoplocampa

minuta, flava PALf

šljivine ose

Grapholita

molesta

breskvin smotavac

Synanthedon

 myopaeformis

jabukov staklokrilac

Ostrinia

nubilalis

kukurzni plamenac

Agriotes

obscurus/ lineatus

skočibube (žičari)

Cameraria

ohridella

miner kestena

Phthorimaea

operculella

krompirov moljac

Adoxophyes

orana

smotavac pokožice ploda

Archips

podana

mrki smotavac

Cydia/ Carpocapsa 

pomonella

jabučni smotavac

Bothinoderes

punctiventris

repina pipa

Zeuzera

pyrina

granotočac

Cydia

pyrivora

kruškin smotavac

Agriotes

sordidus

skočibuba (žičar)

Leucoptera

scitella

miner okruglih mina

Tropinota

squalida

crni cvetojed

Diabrotica

virgifera

kukuruzna zlatica

Ukoliko ste zainteresovani za nabavku feromona, najbolje je da potrebnu količinu za 2017. godinu poručite do 12. februara na vajgandd@sbb.rs ili 063326772

Detaljnije o feromonima možete pročitati ako kliknete ovde 

Ozima sovica Agrotis segetum u 2016. godini i prognoza za 2017. godinu [18.11.2016]

Tokom najvećeg broja godina brojnija je od vrste A. exclamationis, ali je 2016. godine bilo obrnuto. U Somboru je zabeleženo ukupno 65 leptira, dok je prosek 304. U Čelarevu je zabeleženo 107 leptira, a prosek je 134. Dinamika leta je bila slična prosečnoj dinamici.

Prva generacija je letala od 04. maja do 07. juna u Čelarevu i od 12. maja do 05. juna u Somboru. Zabeleženo je 26 leptira u Čelarevu i 18 leptira u Somboru. U Somboru se ne uočava maksimum leta, a leptiri su bili najbrojniji od 27. do 31 maja. U Čelarevu je maksimum leta prve generacije zabeležen 19. maja - osam leptira za noć.

Druga generacija je bila prisutna u Čelarevu od 05. jula do 19. avgusta i od 07. jula do 09. avgusta u Somboru. U Maksimum leta je zabeležen samo u Čelarevu 20. jula - sedam leptira. Brojnost letpira je bila manja u odnosu na prosek, posebno u Somboru gde je prosečna brojnost 205, a 2016. godine je zabeleženo svega 38 leptira a to je ujeno i najmanja brojnost druge generacije od kada se vrši njeno praćenje.

Treća generacija u Čelarevu je bila prisutna od 01. septembra do 14 oktobra, a u Somboru od 13. septembra do 12. oktobra. Hvatano je po jedan do dva leptira za noć i maksimum leta nije uočljiv.

Koeficijent generacije po Mészáros-u iznosi 2,6 za Sombor i 3 za Čelarevo. Saopštava se pozitivna prognoza za 2017. godinu. Obzirom na brojnost, ova vrsta neće moći da pravi samostalne štete. Obzirom da se gusenice A. segetum A. exclamationis uvek javljaju zajedno, a vrsta A. exclamationis ima značajnu brojnost, njenim suzbijanjem će se vršiti kontrola i vrste A. segetum.

Pojava usklične sovice (Agrotis exclamationis) 2016. godine i prognoza za 2017. godinu [17.11.2016]

     Usklična sovica - je tokom 2016. godine bila brojnija u odnosu na višegodišnji prosek. U Somboru je zabeležen 296, a u Čelarevu 131 leptir. Proseci su 220 i 111 leptira. Štete je vrsta pravila lokalno na krompiru, kukuruzu i mrkvi, pa je u ovim usevima i suzbijana.

      Prisutne su bile tri generacije, stim da je tokom leta treće generacije uhvaćeno svega par leptira. Prva generacija je u Somboru bila prisutna od 01. maja do 24 juna a u Čelarevu od 07. maja do 3. juna. Jedan pojedinačan leptir je zabeležen u Somboru 13. aprila. Maksimum leta je zabeležen samo u Somboru 27. maja - 7 primeraka. U Somboru je zabeleženo 77 leptira prve generacije a u Čelarevu 25, što izosi oko 80% prosečne brojnosti. Dinamika leta je bila slična prosečnoj.

Druga geneacija je bila prisutna od 03. jula do 28. avgusta u Somboru i od 05. jula do 22. avgusta u Čelarevu. Maksimum leta na oba mesta je zabeležen 28. jula. U Somboru je pri maksimumu zabeleženo 11 a u Čelarevu 10 leptira. Zabeleženo je ukupno 210 leptira u Somboru i 100 u Čelarevu, što je značajno više u odnosu na višegodišnji prosek. Let leptira druge generacije je počeo 10 do 14 dana ranije nego što je to uobičajeno.

   Treća generacije je bila prisutna od 30. avgusta u Čelarevu i 31. avgusta u Somboru, pa do 09. septembra u Čelarevu i 19. septembra u Somboru. Zabeleženo je 9 leptira u Somboru i 6 u Čelarevu.

     Koeficijent generacije po Mészáros-u za Sombor iznosi 2,9 a za Čelarevo 4,2. Na osnovu njega saopštava se pozitivna dugoročna prognoza. Obzirom na brojnost koja ulazi u prezimljavanje, mogu se očekivati ekonomski značajne štete na kasno posejanim kukuruzima, na lubenicama, kupusnjačama, paradajzu i paprici koji se na otvorenom polju seju ili rasađuju u drugoj polovini maja i prvoj polovini juna.

Pojava ipsilon sovice Agrotis ipsilon u 2016. godini [13.11.2016]

   Brojnost Agrotis ipsilon - ipsilon sovica tokom 2015. godine je bila dvostuko manja od prosečne brojnosti i u Somboru i u Čelarevu. Na oba mesta je zabeleženo po 19 leptira, a proseci su 39. Štete od ove vrste na gajenom bilju nisu zabeležene.

   U Čelarevu je prvi leptir zabeležen 12. aprila, zatim je 17 leptira zabeleženo od 29. maja do 07. septembra i još jedan leptir je zabeležen 01. oktobra. U Somboru su leptiri bili prisutni od 04. juna do 06. septembra. Tokom navedenih perioda, između uhvaćenih leptira su zabeležene manje i veće pauze u letu. Uvek su hvatani po jedan do dva primerka za noć.

  Prognoza za 2017. godinu se ne saopštava jer je u pitanju selica. Upozorenja na pojavu ove vrste i signali za tretiranje će biti saopštavani na sajtu www.agroupozorenje.rs.

Pojava kupusne sovice Mamestra brassicea u Somboru [12.11.2016]

Mamestra brassicae - kupusna sovica je tokom 2016. godine imala veću brojnost u odnosu na višegodišnji prosek. U Somboru je zabeleženo 114 leptira a u Čelarevu 84, a proseci su 105 i 25. Ova brojnost je dovela do toga da je gusenice bilo potrebno suzbijati lokalno na šećernoj repi (približno na 15% površina u Bačkoj) i skoro na svim usevima kupusnjača, iako je u kupusu dominirao kupusni moljac.

Prva generacija je bila prisutna u Somboru od 02. do 26. maja a u Čelarevu od 17. do 28. maja. Zabeleženo je svega 6 pojedinačnih leptira u Somboru i 4 u Čelarevu, što je uobičajeno za ovu vrstu.

Druga generacija je bila prisutna od 26. juna do 9. avgusta u Čelarevu i od 29. juna do 10. avgusta u Somboru. Zabeleženo je 39 leptira u Čelarevu i 34 u Somboru. Maksimum leta je zabeležen 19. jula u Somboru (7 leptira). U Čelarevu nije zabeležen maksimum leta, ali je  20. jula u Čelarevu zabeleženo 4 leptira, dok je ostalih dana hvatano manje.

Treća generacija je bila prisutna od 15. avgusta do 26. septembra u Somboru i od 24. avgusta do 22. septembra u Čelarevu. Tokom leta treće generacije zabeleženo je 74 leptira u Somboru i 41 leptir u Čelarevu. Maksimumi leta su bili 7. septembra u Somboru (11 leptira) i 11. septembra u Čelarevu (10 leptira).

Dinamika leta leptira u 2016. godini se značajno razlikuje od prosečne. Početak leta prve i druga generacije, te naveća brojnost druge generacije su se desili ranije nego što je to uobičajeno. Tokom septembra su do sada obično hvatani po jedan do dva primerka za noć, a veoma retko tri ili četiri primerka. Treća generacija 2016. godine tokom septembra je bila jasno izražena, sa jasnim maksimumima leta.

Dugoročna prognoza se ne saopštava, jer koeficijent generacije po Mészáros-u nije pouzdan kod ove vrste.

Povrtna sovica Lacanobia oleracea - pojava 2016 i prognoza za 2017. godinu [11.11.2016]

   Tokom 2016. godine bila je prisutna u tri generacije. Ukupno je zabeleženo 363 leptira u Somboru i 187 u Čelarevu. Kada se te brojnosti uporede sa prosečnim vrednostima, može se zaključiti da je u Somboru vrsta bila manje brojna, a u Čelarevu brojnija od proseka. Gusenice su mogle da se nađu na šećernoj repi i kupusnjačama, ali nije bilo potrebe za ciljanim suzbijanjem ove vrste. Na šećernoj repi je dominirala Mamestra brassicae - kupusna sovica, a na kupusnjačama Plutella maculipenis - kupusni moljac, a suzbijanjem ovih vrsta je suzbijena i povrtna sovica.

   Leptiri prve generacije su zabeleženi u periodu od od 16. aprila do 17. juna u Čelarevu i 17. aprila do 25. juna u Somboru. Tokom leta prve generacije maksimum leta u Čelarevu je registrovan 03. juna (10 leptira) a u Somboru 06. juna (devet leptira). Tokom leta prve generacije je zabeleženo 112 leptira u Čelarevu i 84 u Somboru.

   Druga generacija u Čelarevu je bila prisutna od 24. juna do 16. avgusta, a u Somboru 03. jula do 19. avgusta. Zabeleženo je 42 leptira druge generacije u Čelarevu i 188 leptira u Somboru. Za Čelarevo je ta brojnost manja u odnosu na prosek a za Sombor skoro ista kao prosek. Maksimum leta leptira je u Čelarevu zabeležen 27. jula (šest leptira), a u Somboru 02. avgusta (15 leptira).

   Početak leta treće generacije je bio u Somboru 21. avgusta i trajao je do 25. septembra. U Čelarevu je let počeo 24. avgusta i trajao je do 22. septembra. Maksimum leta zabeležen je 07. septembra (12 leptira) u Somboru, a 11. septembra u Čelarevu (pet leptira). Zabeležan je 91 leptir u Somboru što je tri puta više u odnosu na prosek. Veća brojnost treće generacije je zabeležena samo 2010. godine! U Čelarevu je zabeleženo 33 leptira što je dvostruko više od proseka.

   Porast brojnosti i  period sa najvećom brojnošću leptira prve generacije se desio malo kasnije nego što je to oubičajeno. Interesantno je da se porast brojnosti druge generacije desio ranije nego što je to uobičajeno, iako je prva generacija malo kasnila sa pojavom. Treća generacija je bila jasno izražena, što se ne javlja svake godine.

   Koeficijent generacije po Mészáros-u Somboru je 3,3 a u Čelarevu 0,7. Na osnovu koeficijenta generacije se u Somboru očekuje povećanje brojnosti leptira prve generacije, a u Čelarevu pad brojnosti - negativna prognoza. Brojnost je tako velika da se u kupusnjačama i šećernoj repi može na većem broju mesta javiti potreba za suzbijanjem prve generacije. Optimalno vreme za suzbijanje tokom 2017. godine će biti saopštavano na ovom sajtu.

XIII Simpozijum o zaštiti bilja u BiH [08.11.2016]

U organizaciji Društva za zaštitu bilja BiH u Tesliću će se u periodu od 15-17. 11.2016. održati XIII Simpozijum o zaštiti bilja u BiH. Više informacija možete pronaći na sledećoj adresi http://www.dzbbih.org/aktivnosti.html 

Pojava Helicoverpa armigera - pamukove, kukuruzne sovice tokom 2016. godine [07.11.2016]

Pamukova = kukuruzna sovica je tokom 2016. godine pravila štete na  kukuruzu, paprici, paradajzu, kupusu i duvanu. Zabeleženo je 894 leptira u Somboru i 775 u Čelarevu. To iznosi 80 i 86% prosečne brojnosti, ali je i ta brojnost dovoljna da lokalno štete od ove vrste budu značajne. Obim šteta uglavnom nije bio velik u kukuruzu, a u ostalim navedenim biljkama je bilo potrebno sprovoditi mere hemijskog suzbijanja gusenica u drugoj polovini avgusta i tokom septembra.

Prvi leptir na svetlosnu klopku je zabeležen 25. aprila u Somboru i to je ujedno najranije zabeležen leptir ove vrste od 1986. godine kada je počelo praćenje ove vrste. U Čelarevu je let leptira počeo 07. maja. Na oba lokaliteta po jedan do dva leptira za noć su hvatana sve do 29. juna. Nakon toga brojnost je bila u porastu, što je uobičajeno vreme za porast brojnosti. Maksimum brojnosti u Somboru je zabeležen 26. avgusta (86 leptira za noć), a u Čellarevu 31. avgusta - 55 leptira za noć. Osim maksimuma leta, U Čelarevu je zabeležen još jedan pik u letu 28. jula 14 primeraka za noć, a u Somboru 13. avgusta 26 leptira za noć. Leptiri su bili prisutni do 22. septembra u Čelarevu i do 29. septembra u Somboru.

            Dugoročna prognoza za 2017. godinu za pamukovu sovicu se ne saopštava jer je vrsta selica. Upozorenja će biti saopštavana na sajtu www.agroupozorenje.rs kao i ranijih godina.

AgroNews - dnevni pregled vesti iz oblasti poljoprivrede [12.10.2016]

       Od 7. maja 2008. godine kada je objavljen prvi broj, redakcija agronews -a svakog radnog jutra svim zainteresovanima distribuira dnevni pregled aktuelnih, proverenih i najvažnijih vesti iz oblasti domaće i svetske poljoprivrede.

      U vreme kada smo izloženi ”bombardovanju” raznim informacijama, ističe se neophodnost da u toj masi izdvojimo ono što je za nas najbitnije, ono što predstavlja suštinu našeg interesa. U sferi poljoprivrede, agronews nudi upravo takav pregled. Za desetak minuta, koliko je dovoljno da se informiše čitajući ovaj dnevni pregled vesti iz oblasti poljoprivrede, čitaoc saznaje sve o najvažnijim dešavanjima u ovoj oblasti.

Prijava za bilten vesti iz poljoprivrede moguća je na web portalu www.agronews.rs 

Produžel let podgrizajućih sovica druge generacije [13.08.2016]

     Brojnost leptira druge generacije je već dugo visoka. Na mestima gde su ranijih godina podgrizajuće sovice pravile štete preporučuje se još jedna upotreba insekticida u krompiru, mrkvi koji se neće vaditi još mesec dana i tek rasađenom kupusu. Preporučuje se upotreba insekticida Decis 0,5 L/ha ili Bifenicus 0,3 L/ha ili Lamdex 2 dL/ha ili Fastac 0,2 L/ha.

Podgrizajuće sovice druga generacija [02.08.2016]

     Brojnost podgrizajućih sovica na svetlosnim klopkama je značajna. Brojnost usklične sovica (Agrotis exclamationis) u Somboru je trostruko veća u odnosu na višegodišnji prosek, a u Čelarevu je dvostruko veća u odnosu na višegodišnji prosek. U isto vreme leptiri ozime sovice (Agrotis segetum) su u Somboru na polovini višegodišnjeg proseka, a u Čelarevu na nivou višegodišnjeg proseka. Preporuka je da se na krompirima i mrkvi koji će u zemlji provesti duže od mesec dana, te na sveže rasađenim kupusnjačama uradi suzbijanje sovica u periodu do 05 avgusta preparatima Decis 0,5 L/ha ili Lamdex 0,2 L/ha ili Bifenikus 0,3 L/ha ili Karate zeon 0,2 L/ha ili Fastak 0,15 L/ha.

Pojava podgrizajućih sovica [01.06.2016]

    Iako je let leptira pratilo kišovito i hladno vreme brojnost leptira na svetlosnim klopkama je bila na nivou višegodišnjeg proseka. U periodu od 10 do 15 juna se očekuje masovnije piljenje gusenica. Zaštitu u tom period treba obaviti na krompirima i kukuruzima koji su u fazi 1 do 3 lista, te na paprici, lubenicama, paradajzu i kupusnjačama koje se proizvode iz rasade. U navedenom periodu preporučuje se upotreba insekticida Pyrinex 2 L/ha ili Savanur 2 L/ha.

Bela leptirasta vaš na kupusu [16.05.2016]

    Na kupusima je počela pojava bele leptiraste vaši. Predlaže se pregled kupusnjača na prisutvo bele leptiraste vaši. Ukoliko su prisutne na više od 3% pregledanih biljaka, pošto je u toku polaganje jaja preporučuje se upotreba preparata Lascar 1,5 L/ha uz dodatak okvašivača. Na kupusnjačama koje sklapaju redove preporučuje se i upotreba preparata Odeon 2 kg/ha ili Bravo 2,5 L/ha.

    Prskanje treba obaviti sa vazdušnom podrškom ili sa velikim pritiskom kako bi insekticid dospeo sa donje strane listova.

Masovno polaganje jaja kupusne muve [14.04.2016]

     Do pre nekoliko dana su pronalažena samo pojedinačna jaja kupusne muve, a sada je na velikom broju njiva počelo masovno polaganje jaja. Preporuka je da se u narednih para dana pregledaju usevi pod kupusnjačama. Ukoliko su prisutna jaja  na rasađenim kupusnjačama uraditi suzbijanje sa Pyrinex super 3 L/ha bez okvašivača uz upotrebu 500 L vode /ha bez okvašivača. Ukoliko se koristi manja količina vode, nakon prskanja treba zaliti usev sa 15 L vode po metru kvadratnom. Kupusnjače koje tek treba da se rasade je najbolje pre sadnje potopiti u rastvor Actare ili Gesticala.

Nabavka klopki za insekte (feromonske, mirisne i obojene) [10.02.2016]

     U toku je poručivanje klopki za insekte. Spisak vrsta za koje se mogu naručiti feromonske, mirisne ili obojene klopke nalazi se na adresi http://agroprotekt.leptiri.co.rs/feromoni.htm .

      Novo u ponudi je mirisna klopka za kukuruznog plamenca. U pitanju je mirisni hranidbeni mamak, a više o njemu možete pročitati ako kliknete ovde. 

     Ukoliko koristite metodu ometanja parenja radi kontrole jabučnog smotavca u prilici smo da Vam ponudimo mirisne hranidbene mamke koji prate brojnost jabučnog smotavca i u uslovima velike koncentracije feromona za ometanje parenja.

     Da bi ste osigurali potrebnu količinu klopki za insekte za 2016. godinu, molim Vas da se javite do 16 februara na mejl vajgandd@sbb.rs ili telefon 063326772 Dragan

Pojava usklične sovice - Agrotis exclamationis u 2015 i prognoza pojave za 2016. godinu [14.11.2015]

Brojnost leptira na svetlosnoj klopci tokom 2015. godine bila je za oko 50% veća od prosečne. Prosečna brojnost leptira u Čelarevu je 105, a u Somboru 215. U Čelarevu je zabeleženo 160 primeraka, čime je izjednačena do sada najveća brojnost iz 2012. godine. U Somboru je zabeleženo 303 primerka što je najveća brojnost leptira u poslednjih 14 godina!

            Prva generacija leptira u Somoboru je bila prisutna od 23. aprila do 09. juna. Zabeleženo je 83 leptira i dva vrha u letu. Prvi vrh je zabeležen 19. maja - 10 leptira za noć, a drugi 04. juna - 15 leptira za noć i to je ujedno i maksimum leta. U Čelarevu, prva generacija je bila prisutna od 06. maja do 06. juna. Zabeleženo je 37 leptira i jedan vrh u letu. On je registrovan 18. maja - šest primeraka za noć. Na oba lokaliteta najveći broj primeraka je zabeležen u periodu od 17. do 21. maja. Najveći broj leptira je zabeležen nešto ranije nego što je to uobičajeno, no da tokom maja nisu padale velike kiše, možda bi dinamika leta bila sličnija prosečnoj.

            Druga generacija leptira u Somboru  je bila prisutna od 08. jula do 29. avgusta. Nakon toga su zabeležena još dva primerka 13. septembra. Tokom leta druge generacije je zabeleženo ukupno 220 leptira. Maksimum leta je zabeležen 29. jula i on je iznosio 26 leptira za noć. Osim ovog zabeležen je još jedan vrh u letu i to 21. jula, 17 leptira za noć.

            Druga generacija u Čelarevu je bila prisutna od 12. jula do 25. avgusta. Nakon ovog perioda su zabeležena dva pojedinačna primerka 06. septembra i 01. oktobra. Maksimum leta je zabeležen 29. jula - 12 primeraka za noć. Ukupno je zabeleženo 123 primerka druge generacije.

            Na osnovu krive dinamike leta se može zaključiti da se povećanje brojnosti leptira druge generacije desilo veoma brzo nakon početka leta, što nije uobičajeno. Najveća brojnost na oba lokaliteta se desila skoro istovremeno, desetak dana ranije nego što je to uobičajeno.

            Ovako velika brojnost uslovila je pojavu šteta pred vađenje na krompiru i mrkvi na kojima nije urađena zaštita. Štete su iznosile i do 20% ili po sadašnjim cenama do 200.000 dinara po hektaru! Koeficijent generacije po Mészáros-u za Čelarevo iznosi 3,3 a za Sombor 2,7. Na osnovu ovoga saopštava se pozitivna dugoročna prognoza za uskličnu sovicu tokom proleća 2016. godine. Obzirom na veliku brojnost sa kojom ulazi u proleće, gusenice bi mogle praviti značajne ekonomske štete na šećernoj repi, kukuruzu koji se kasno seje, lucerki, paprici, paradajzu, kupusnjačama koji se gaje iz rasade.

Pojava Agrotis ipsilon - ipsilon sovice tokom 2015. godine [13.11.2015]

            Tokom 2015. godine i u Somboru i u Čelarevu je zabeležena dvostruko manja brojnost od prosečne. U Somboru je zabeleženo 20 leptira (prosek je 40), a u Čelarevu 22 leptira (prosek je 42).

            Hvatani su pojedinačni leptiri u periodu od 23. aprila do 05. oktobra u Somboru i od 31. maja do 05. oktobra u Čelarevu. Tokom leta je zabeleženo više kraćih i dužih perioda u letu. Redovniji ulov je zabeležen jedino u periodu od 25. do 29. avgusta u Somboru, a tada je zabeleženo i četiri primerka za noć, što je najveći ulov za jednu noć.

            Tokom ove godine nisu zabeležene štete ove vrste. Dugoročna prognoza se ne saopštava jer je u pitanju selica. Upozorenja na pojavu ove vrste i signali za tretiranje će biti saopštavani na sajtu Agroupozoren!e.

Pojava kupusne sovice Mamestra brassicae u 2015. godini [11.11.2015]

            Brojnost leptira u Somboru je tokom 2015. godine iznosila 78 leptira što je manje u odnosu na prosek koji iznosi 105. U Čelarevu je zabeleženo 35 leptira što je više u odnosu na prosek koji iznosi 23. Gusenice su morale da se suzbijaju na kupusnjačama, dok na šećernoj repi nije bilo značajnije pojave i potrebe za suzbijanjem.

            Leptiri su bili prisutni u dve generacije. Prva generacija u Čelarevu je zabeležena sa dva primerka (14. maja i 12. juna). U Somboru je zabeleženo 13 pojedinačnih leptira u periodu od 09. maja do 26. juna.

            Duga generacija u Čelarevu je sa kraćim i dužim pauzama u letu bila prisutna od 02. jula do 15. septembra, a zabeleženo je 33 pojedinačna primerka. U Somboru je bila prisutna od 13. jula do 28. avgusta, a nakon toga je uhvaćeno još tri pojedinačna primerka 04. i 13. septembra i 01. oktobra. Zabeleženo je 65 leptira, a maksimum leta je zabeležen 29. jula - osam leptira za noć.

            Koeficijent generacije za dugoročna prognozu kod kupusne sovice nije pouzdan, pa se prognoza za 2016. godinu na osnovu njega ne saopštava. 

Analiza pojave povrtne sovice Lacanobia oleracea u 2015. godni i prognoza za proleće 2016. godine [08.11.2015]

Povrtna sovica je tokom 2015. godine u Čelarevu bila dvostruko brojnija od prosečne brojnosti. Ulovljen je 251 leptir, a prosek je 127. U Somboru je ulovljeno malo veća brojnost od višegodišnjeg proseka jer je ulovljeno 463 leptira, a prosečna brojnost je 412. Gusenice su bile prisutne u usevu kupusnjača i šećerne repe. Suzbijanje je obavljano u kupusnjačama, dok u šećernoj repi nije bilo potrebe za njenim suzbijanjem.

            Leptiri su bili prisutni u tri generacije. Prva generacija je bila prisutna u Čelarevu od 11. aprila do 28. juna. Tokom leta je zabeleženo 159 leptira. Registrovana su dva vrha u letu 09. maja (15 leptira za noć) i 19. maja (17 leptira) što je ujedno i maksimum leta. Prva generacija u Somboru je bila prisutna od 30. aprila do 17. juna. Kao i u Čelarevu leptiri su bili brojniji oko 19. maja, ali nije zabeležen i vrh uletu. Vrhovi u letu su zabeleženi 28. maja sa sedam primeraka za noć i 06. juna (9 leptira) što je ujedno i maksimum leta leptira prve generacije u Somboru.  

            Druga generacija u Somboru je letela od 02. jula do 02. septembra. Uhvaćeno je 143 leptira. Zabeleženo je dva vrha u letu sa osam primeraka za noć (29. jula i 09. avgusta). U Čelarevu druga generacija je letela u periodu od 12. jula do 03. septembra. Zabeležen je 281 leptir i čak tri vrha u letu 25. jula (16 leptira za noć), 06. avgusta (19 leptira) i 14. avgusta (17 leptira). Ukupno je zabeležen 281 leptir druge generacije.

            Treća generacija leptira je letela u Somboru od 04. septembra do 07. oktobra. Zabeleženo je 27 leptira, a maksimum leta je registrovan 23. septembra (pet leptira za noć) U Čelarevu je tokom leta treće generacije zabeleženo 23 leptira u periodu od 10. septembra do 10. oktobra, a hvatano je do tri leptira za noć.

            Dinamika leta je bila slična prosečnoj dinamici, sa time da je povećanje brojnosti druge generacije počelo desetak dana ranije nego što je to uobičajeno.

            Koeficijent generacije po Mészáros-u u Čelarevu iznosi 2,1 a u Somboru 1,9. Na osnovu ovih koeficijenata se saopštava pozitivna dugoročna prognoza. Ujedno brojnost leptira koja ulazi u prezimljavanje je dovoljno velika da bi gusenice prve generacije povrte sovice mogle biti ekonomski značajne i u usevima kupusnjača i u usevima šećerne repe. 

Pojava sovice Spodoptera exigua u 2015. godini [06.11.2015]

            Brojnost leptira tokom 2015. godine bila je mnogostruko veća od višegodišnjeg proseka. U Čelarevu je zabeleženo 256 leptira, a 30 je prosek. To je najveća brojnost od 2008. godine od kada se brojnost prati i ona je dvostruko veća od do sada najveće brojnosti zabeležene 2012. godine (116 primeraka). U Somboru je zabeležen 141 primerak, a prosek je 26. Ovo je druga najveća brojnost nakon 2003. godine kada je zabeleženo 309 leptira. I pored velike brojnosti značajnije štete od ove vrste nisu zabeležene na šećernoj repi i lucerki na kojima bi vrsta mogla biti štetna.

            Prvi leptiri su zabeleženi 13. juna u Čelarevu i 19. juna u Somboru. Pojedinačni leptiri u Somboru su hvatani do 29. juna, a zatim brojnost je rasla do 07. avgusta, kada je za noć ulovljeno 10 primeraka za noć. Nakon toga su opet hvatani pojedinačni leptiri. U Čelarevu je mala brojnost leptira trajala sve do 04. septembra, a onda je porasla i u Somboru i Čelarevu. Vrh u letu leptira zabeležen je u Somboru 05. septembra (10 leptira za noć) a u Čelarevu 11. septembra, 23 leptira za noć. Pojedinačni leptiri su bili prisutni u Somboru do 30. septembra, a u Čelarevu do 12. oktobra.

            Vrsta je selica. Na osnovu brojnosti sa svetlosnih klopki, ne može se zaključiti da je došlo do masovnije migracije tokom 2015. godine. Dugoročna prognoza za 2016. godinu se ne saopštava, a podaci o letu i upozorenja će se i dalje saopštavati na Agroupozoren!u.

Pojava pamukove (kukuruzne) sovice Helicoverpa armigera tokom 2015. godine [04.11.2015]

            Tokom 2015. godine zabeleženo je 646 leptira u Somboru (prosek je 1141 primerak) a u Čelarevu 613 leptira (prosek je 945). To ja značajno manje u odnosu na višegodišnje proseke.

            Let leptira je počeo u Somboru 04. juna a u Čelarevu 19. juna. Hvatani su pojedinačni leptiri sve do 20. jula, a onda je ulov postao svakodnevan i brojnost je počela da raste. Prvi vrh u letu je zabeležen 25. jula na oba lokaliteta i tada je u Somboru zabeleženo 8 leptira a u Čelarevu 11 leptira za noć. Brojnost se nakon toga malo smanjila, a zatim je značajnije porasla 12. avgusta na oba lokaliteta. Maksimumi leta su registrovani u Somboru 14. avgusta (67 leptira za noć), a u Čelarevu 15. avgusta (72 leptira za noć). Značajnija brojnost je trajala do 25. avgusta, znači oko dve nedelje. Tokom ovog perioda povećane brojnosti je zabeleženo 473 leptira u Somboru (skoro dve trećine godišnje brojnosti) i 300 leptira u Čelarevu (skoro polovina od godišnje brojnosti).

            Pamukova sovica tokom 2015. godine nije bila glavna štetočina u proizvodnji paprike, boranije, kukuruza i paradajza. Suzbijanja su uglavnom bila okrenuta ka drugim štetočinama, kao što su gama sovica i kukuruzni plamenac, čijim suzbijanjem je u većoj meri kontrolisana i brojnost i štetnost i pamukove sovice. Ciljani tretmani su vršeni u drugoj polovini avgusta na pojedinim paprikama, postrnim kukuruzima i boraniji. Dugoročna prognoza za 2016. godinu za pamukovu sovicu se ne saopštava jer je vrsta selica. Upozorenja će biti saopštavana na Agroupozoren!u tokom godine.

Pojava gama sovice Autographa gamma tokom 2015. godine [02.11.2015]

            U Čelarevu tokom 2015. godine zabeleženo je 517 leptira (prosek je 142), a u Somboru 109 primeraka (prosek je 254). Gama sovica je migratorna vrsta, koja povremeno može da doleti u većem broju na naše područje. Doletanja su lokalnog karaktera, što se vidi iz priloženog.

            Leptiri su počeli sa pojavom 09. maja u Čelarevu i 15. maja u Somboru. U periodu do 09. juna u Čelarevu i 15. juna u Somboru, na oba lokaliteta su hvatani pojedinačni primerci sa kraćim ili dužim prekidima u letu, što je uobičajena dinamika leta. Nakon toga u Somboru je došlo do blagog povećanja broja leptira pa je od 16. do 20 juna ulovljeno 32 primerka, sa maksimumom leta 18. juna. U Čelarevu je porast brojnosti počeo 10. juna i brojnost je sa 3 i 7 primeraka za noć porasla najpre na 22 a zatim i na 94 leptira 15. juna. Nakon toga je brojnost opala na uobičajenih nekoliko primeraka. Za svega četiri dana je zabeleženo 278 leptira, što je veća brojnost u odnosu na većinu godišnjih brojnosti! U Bajmoku  je povećana brojnost leptira zabeležena u periodu od 11. do 17. juna. U tih sedam dana je zabeleženo 56 leptira, sa maksimumom 14. juna i 14 primeraka za noć. Tokom cele sezone je zabeleženo 166 leptira što znači da je trećina godišnjeg ulova zabeležena za sedam dana!

            U Somboru leptiri su bili prisutni sve do 09. oktobra. Tokom leta su zabeležene uobičajene kraće i duže pauze u letu. Zabeležene su uobičajene vrednosti od 1 do 4 leptira za noć.

            Leptiri u Čelarevu su nastavili da lete takođe do 13. oktobra, brojnost je tokom najvećeg perioda bila nešto veća od uobičajene, ali je retko zabeleženo više od 5 primeraka za noć. Na osnovu prikupljenih rezultata o letu može se uočiti još jedan vrh u brojnosti i to 23. jula, kada je zabeleženo 13 leptira za noć, a povećana brojnost je zabeležena i od 22. do 24 avgusta sa maksimumom leta 22. avgusta i tada je zabeleženo samo 5 leptira za noć.

            Posledice migracije su bile vidljive uglavnom u centralnoj i južnoj Bačkoj. Najveći broj gusenica je zabeležen na soji, ali su gusenice bile brojne i na suncokretu. Pojavu gama sovice su pratile i druge migratorne vrste kao na primer Trichoplusi ni, Heliothis peltigera, Vanessa cardui... Gusenice su suzbijane na više stotina hektara pod sojom. Negde su suzbijanja bila opravdana, a negde je suzbijanje obavljeno i iz straha jer je ekonomski prag štetnosti po našem iskustvu u soji veći od jedne gusenice po biljci. Prognoza za 2016 se ne sapštava, jer je vrsta selica.

Meteorološki podaci tokom vegetacije u 2015. godini [23.10.2015]

Vegetacioni period 2015. godine sigurno moramo pamtiti po ekstremno visokim temperaturama i lokalnim ali veoma obimnim padavima.

            Na grafikonu meteoroloških prilika za Sombor, koji je napravljen na osnovu meteoroloških podataka Republičkog hidrometeorološkog zavoda Srbije, može se videti da je ceo period april - avgust bio topliji u odnosu na višegodišnji prosek. Svi meseci su bili topliji od višegodišnjih prosečnih vrednosti  i to april za 0,6 OC, maj za 0,9 OC, jun za 0,7 OC, avgust za čak 2,5 OC i septembar za čak 2,8 OC.

            Padavine su bile niže 50 mm tokom  pet meseci vegetacije u odnosu  navišegodišnji prosek. To je samo oko 10% niža visina padavina od višegodišnjeg proseka. Ono što je posebno  bilo loše to je raspored padavina. Na grafikonu se vidi da su padavine u aprilu, junu i julu bile niže za 29, 49 i 40 mm u odnosu na prosečne vrednosti. Takođe se vidi da je tokom maja izmereno više od dvostruke uobičajene visine padavina a u avgustu skoro dvostruka visina padavina!

            Ovakvi meteorološki uslovi su uticali ina masovnu pojavu subtrospkih i tropskih vrsta štetočina, a bolesti su imale takođe veoma povoljne uslove za razvoj.

Podgrizajuće sovice [03.08.2015]

     Brojnost leptira podgrizajućih sovica (Agrotis segetum i exclamationis) je dva do četiri putra veća od prosečnih vrednosti za ovaj period godine. Masovnije piljenje gusenica se očekuje u periodu od 01. do 03. avgusta. Preporuka je da se u krompiru, mrkvi, skoro rasađenim kupusima, postrnim kukuruzima uradi suzbijanje gusenica u periodu od 05. do 10. avgusta preparatima Pyrinex 48 EC (28 dana karenca), Pyrinex super 2 L/ha (28 dana karenca) ili Bifenicus 0,5 L/ha (14 dana karenca). Ukoliko je u krompiru potrebno suzbijati i krompirovu zlaticu, preporučuje se povećanje doze Coragena na 1,5 dL/ha (21 dan karenca) ili Alverde 1 L/ha (21 dan karenca) ili Laser 2 dL/ha (21 dan karenca). Krompire i mrkve koji će se vaditi narednih 15 dana ne treba štititi.

Pojava kupusne muve [02.05.2015]

     Na korenu kupusa zabeležena je prva pojava jaja kupusne muve. Preporuka je da se u narednih nekoliko dana pregedaju kupusnjače i ukoliko se ustanovi prisustvo jaja uradi zaštita prskanjem preparatima Pyrinex 2 L/ha ili Cyren 2 L/ha ili Saturn 4 L/ha sa preko 400L vode po hektaru bez okvašivača ili zalivanje pojedinačnih biljaka rastvorom inekticida. Za male površine najbolje je 2mL Cyren ili 2 mL Pyrinexa ili 4mL Saturna ili 2 mL Bifenicusa rastvoriti u 10 L vode i sa 1 dL rastvora zaliti svaku biljku. Protiv bolesti se preporučuje Bravo 2,5 L/ha ili Odeon 2 kg/ha uz upotrebu okvašivača Etalfix pro 1 dL/100 L vode.

Počeo let povrtne sovice Lacanobia oleracea [12.04.2015]

     Počeo je let leptira povrtne sovice. Brojnost je jako mala i za sada nema potrebe za suzbijanjem.

Insekticidi registrovani u kupusu [09.02.2015]

     Da bi neki pesticid legalno mogao da se koristi u zaštiti određene gajene biljke, potrebno je da ima registraciju za upotrebu koju izdaje Ministarstvo poljoprivrede. Do pregleda registrovanih pesticida u poslednje vreme je teško doći, pa ćemo se potruditi da na sajtu objavimo pregled registrovanih pesticida koji je trenutno aktuelan. Postoji mogućnost da u međuvremenu neki od pesticida dobije ili izgubi dozvolu za upotrebu, pa prilikom nabavke uvek pročitajte uputsvo za upotrebu na ambalaži pesticida. U tabeli se nalazi i kolona sa grupom rezistencije. Kako ne bi dolazilo da razvoja rezistencije poželjno je da u svakom narednom suzbijanju koristite insekticid iz druge grupe. Kod karenci ovp znači da je karenca obezbeđena vremenom primene (najčešće preparati koji se koriste van vegetacije ili isključivo vezano za neku fenofazu biljke).

Naziv preparata

Aktivna materija

grupa rezistencije FRAC

karenca

Actara 25WG

Tiametoksam

4a

14

Affirm 095-SC

emomektin benzoat

6

3

Alverde

Metaflumizon

22b

7

Chees 50WG

Pimetrozin

9

14

Coragen 20-SC

Hlorantraniliprol

28

7

Dasticid prah

Malation

1b

14

D-Stop

Bacilus thurigiensis

11

21 dan za kupus za kišeljenje; 7 dana u kombinaciji sa preparatima na bazi cipermetrina

Durbin 200-EW

Cipermetrin

3

28

Etiol prah 5

Malation

1b

14

Etiol tečni

Malation

1b

7  i 14

Fenitrotion 50EC

Fenitrotion

1b

35

Force 0,5 G

Teflutrin

3

OVP

Futocid EC

Bifentrin

3

21

Galation G-5

Fenitrotion + Malation

1b+1b

42

Grom

Lambda cihalotrin

3

21

Kozak

Lambda cihalotrin

3

14

Lambada

Lambda cihalotrin

3

14

Lamdex 5 CS

Lambda cihalotrin

3

21

Mavrik EW

Tau fluvalinat

3

7

Mospilan 20SG

Acetamiprid

4a

14

Ogriol EC

ulje uljane repice

nema

 

Pinotrin 10EC

Bifentrin

3

21

Proteus 110-OD

Tiakloprid+deltametrin

4+3

14

Rebus

Tebufenozid

18

3

Sumialfa 5-EW

Esfenvalerat

3

28

Talstar 10EC

Bifentrin

3

21

Teteton granule

Fenitrotion + Malation

1b+1b

42

Tonus

Acetamiprid

4a

14

Fungicidi registrovani u kupusu [09.02.2015]

    Da bi neki pesticid legalno mogao da se koristi u zaštiti određene gajene biljke, potrebno je da ima registraciju za upotrebu koju izdaje Ministarstvo poljoprivrede. Do pregleda registrovanih pesticida u poslednje vreme je teško doći, pa ćemo se potruditi da na sajtu objavimo pregled registrovanih pesticida koji je trenutno aktuelan. Postoji mogućnost da u međuvremenu neki od pesticida dobije ili izgubi dozvolu za upotrebu, pa prilikom nabavke uvek pročitajte uputsvo za upotrebu na ambalaži pesticida.

Naziv preparata

Aktivna materija

grupa rezistencije FRAC

karenca

Plavi kamen

Cu iz Bakar sulfat

M1

42

Plavi kamen

Cu iz Bakar sulfat

M1

42

Bordovska čorba S20

Cu iz Bakar sulfat i kalcijum hidroksida

M1

42

 Bordovska čorba WP 20

Cu iz Bakar sulfata i kalcijum hidroksid

M1

42

Kuprablau WP

Bakar II sulfat + kalcijum hidroksid

M1

42

Pojava u 2014 godini i prognoza pojave za 2015 godinu usklične sovice Agrotis exclamationis [20.01.2015]

Najveći broj primeraka je zabeležen u Somboru, 167 i to je na nivou višegodišnjeg proseka koji iznosi 178. U Čelarevu je zabeleženo samo 46 leptira što je trostruko manje od višegodišnjeg proseka koji iznosi 129. U V. Radincima je zabeleženo 39 leptira a u Bajmoku 49.

Tokom leta zabeležene su dve generacije leptira. Prva je počela da leti 20. aprila u V. Radincima i to je do sada najranija pojava ove vrste! U Somboru je let počeo 29. aprila, samo jedan dan posle do sada najranije zabeleženog leptira 2002. godine (vidi sliku). Maksimum leta je zabeležen u Čelarevu 22. maja - pet leptira za noć, Somboru 24. maja - 17 leptira i u Bajmoku 28. maja - šest leptira. Prva generacija je prestala sa letom, u zavisnosti od lokaliteta u periodu od 09. do 17. juna. Druga generacija je počela let 13. jula a završila 25. avgusta. Brojnost je brzo počela da raste, ali je to trajalo svega 10tak dana, nakon čega su klopkom hvatani samo pojedinačni primerci. Maksimum leta je zabeležen samo u Somboru 29. jula - pet leptira za noć. Po jedan primerak je zabeležen 12. septembra u Čelarevu i 24. septembra u Somboru.

Koeficijent generacije u Somboru iznosi 0,33, u V. Radincima 0,22 i Bajmoku 0,4. Samo je u Čelarevu koeficijent generacije veći od jedan i to 1,09. Na osnovu ovog se saopštava negativna prognoza brojnosti prve generacije. Na osnovu koeficijenta generacije u Čelarevu bi mogla da se saopšti i pozitivna prognoza, ali je brojnost bila veoma mala, pa čak i ako broj poraste u 2015. godini, gusenice neće moći da prave ekonomski značajne štete.

 

Pojava pamukove (kukuruzne) sovice Helicoverpa armigera u 2014. godini [19.01.2015]

Tokom cele 2014. godine je zabeleženo ukupno 259 leptira ove vrste. Brojnost je bila mnogostruko manja u odnosu na višegodišnje prosečne vrednosti. Najviše leptira je zabeleženo u Bajmoku 90, a najmanje u V. Radincima samo četiri. Pojedinačne gusenice su nalažene u usevu kukuruza i paprike, ali nikad brojnost nije prelazila 1 % naseljenih biljaka. Tokom 2014. godine ovo je bila ekonomski beznačajna vrsta.

Prvi leptiri u Somboru, Čelarevu i Bajmoku zabeleženi su 27. i 28 maja. Sve do 14. avgusta registrovani su pojedinačni primerci leptira sa manjim i većim pauzama u letu. Od 15. avgusta brojnost na klopkama počinje da raste (videti sliku). Maksimum leta u Bajmoku je dostignut 21. avgusta - sedam leptira za noć, u Somboru 03. septembra - osam leptira za noć, a u Čelarevu 05. septembra 14 leptira. Nakon maksimuma brojnosti broj leptira se brzo i smanjio pa su posle 19. septembra svuda zabeleženi samo pojedinačni primerci. Poslednji primerak je zabeležen 01. oktobra u Somboru.

Kukuruzna sovica je migrator i dugoročna prognoza se ne saopštava.

Pojava ozime sovice Agrotis segetum u 2014. godini i prognoza za 2015. godinu [18.01.2015]

Vrsta je bila prisutna u tri generacije tokom 2014. godine. Let leptira prve generacije je počeo između 19 i 23 aprila. U Velikim Radincima je trajao samo do 11. maja i nakon toga cele godine nije zabeležen ni jedan leptir što do sada nikad nije zabeleženo na drugim lokalitetima. Na drugim mestima je let prve generacije prestao od 05. do 16. juna. Maksimumi leta su zabeležni: u Somboru 24. maja (osam leptira za noć), 28. maja u Bajmoku (17 leptira za noć). Druga generacija je počela sa letom između 29. juna (u Bajmoku) i 08. jula (u Čelarevu). Bila je prisutna do 08. avgusta u Somboru i 23. avgusta u Čelarevu. Jasna granica između druge i treće generacije u Bajmoku nije jasna, jer su se pojedinačni leptiri hvatali bez većih pauza sve do 1. oktobra. Tokom leta druge generacije nije bio jasno izražen maksimum leta ni na jednom lokalitetu. Najveći broj leptira je zabeležen svuda oko 25. jula. U Somboru je zabeleženo 70 leptira, u Čelarevu 28 a u Bajmoku 45 leptira druge generacije. Treća generacija je bila prisutna od 05. septembra do 10. oktobra. U Somboru je zabeleženo 11 primeraka, u Čelarevu 21 primerak a u Bajmoku 18 leptira. Maksimum leta je zabeležen samo u Čelarevu 17. septembra, pet primeraka za noć.

Poređenjem ovogodišnje dinamike leta sa ranijim podacima može se zaključiti da je prva generacija počela sa letom ranije nego što je to uobičajeno (vidi sliku). Tokom maja je usledilo smanjenje brojnosti, a najveća brojnost prve generacije je zabeležena malo kasnije nego što je to uobičajeno.  Druga generacija je imala mnogo manju brojnost od prosečne a u periodu kada je obično najbrojnija, došlo je do prestanka leta druge generacije. Treća generacija je bila prisutna u uobičajenom obimu i vremenu. Treća generacije je na mestima gde se krompir vadio tokom oktobra i novembra pravila lokalno štete.

Koeficijent generacije po Meszarosu u Somboru i Čelarevu iznosi 1,56 i 2,45 pa se tu može očekivati povećanje brojnosti. Međutim u Velikim Radincima i Bajmoku je koeficijent ispod vrednosti 1 (0 i 0,03) i može se očekivati smanjenje brojnosti. Obzirom da je brojnost bila višestruko manja od prosečnih, ekonomski značajne štete se tokom pojave gusenica prve generacije gusenica ne mogu očekivati.

Pojava povrtne sovice (Lacanobia oleracea) u 2014. i prognoza za 2015. godinu [17.01.2015]

Iako bi po padavinama 2014. godina trebala da odgovara povećanoj brojnosti ove vrste, jer je higrofilna, brojnost je bila manja od višegodišnjeg proseka. U Somboru je zabeleženo 235 leptira a u Čelarevu 63 (proseci su 408 i 128 Vajgand, 2014). Padavine tokom maja su verovatno ometale let leptira, parenje i polaganje jaja prve generacije, pa je zato druga generacija imala značajniji pad brojnosti.

Leptiri prve geracije su počeli da se javljaju najpre u Somboru 13. aprila i bili su prisutni do 29. juna. Tokom leta prve generacije su zabeleženi makismumi leta u Čelarevu 20 maja - pet primeraka; u Somboru 26. maja - 14 primeraka i Bajmoka 28. maja - 10 primeraka. Zabeležna je polovina prosečne brojnosti prve generacije. Druga generacija je počela sa letom 09. jula i bila je prisutna sve do 5. okrobra. Tokom leta druge generacije je zabeležen maksimum leta samo u Somboru 07. avgusta - sedam leptira za noć. Na grafikonu u priloguse vidi da je početak leta druge generacije kasnio u odnosu na prosečan početak leta, a da je brojnost bila mnogostruko manja od prosečne. Sredinom avgusta je došlo da značajnijeg smanjenja brojnosti leptira.

Koeficijent generacije po Mesaros-u je za Sombor 0,66, za Čelarevo 0,75, za V. Radince 0,33 a za Bajmok 0,21. Stoga se saopštava negativna prognoza. Obzirom da je brojnost povrtne sovice bila veoma mala u 2014. godini, gusenice prve generacije sigurno neće praviti ekonomski značajne štete u poljoprivredi tokom 2015. godine. Minimalnu pažnju treba obratiti čak i na zaštitu kupusnjača od povrtne sovice.

Feromoni i feromonske klopke [12.01.2015]

       Feromoni su materije koje obično ispuštaju ženke kako bi ih pronašli mužjaci. Neke vrste osete feromon suprotnog pola na velikim udaljenostima i do nekoliko kilometara. Ipak kod insekata koji mogu biti štetni to je obično nekoliko stotina metara. Feromonske klopke koriste seksualne mirise da bi privukle jedinke neke vrste insekata. Uglavnom su visoko specifične i privlače samo jednu vrstu. Postoje feromonske klopke za veći broj insekata. Feromon u klopci privlači insekta, on ulazi u klopku u kojoj se zalepi na ploču koja je premazana posebnim lepkom koji se sporo suši. Klopka vrši svoju funkciju samo u periodu dok se oslobađaju feromoni. Najčešće se oni oslobađaju tokom 4 do 6 nedelja. Kraći period je tokom vrućina, a duži period tokom hladnijih perioda.

            Na jedno mesto: voćnjak, plastenik ili skladište je najbolje postaviti po dve klopke za jednu vrstu i tada razmak između tih klopki treba da je 15 do 20 metara. Tada je pouzdanost dobijenih podataka za taj voćnjak i tu vrstu veoma velika. Feromonske klopke su vrlo osetljive i ukoliko nema ulovljenih insekata ili je ulov jako mali, nema potrebe za zaštitiom, jer će broj oštećenih plodova od te vrste biti jako mali.

            Savremeni insekticidi  moraju da se upotrebljavaju u tačno određenom stadijumu insekata. Feromoni predstavalju odličan alat za određivanje potrebe upotrebe insekticida i  pravog vremena upotrebe insekticida.

             Ukoliko želite da Vam obezbedimo feromone za 2015. godnu, kontaktirajte nas do 14. februara. Više podataka o klopkama naći ćete na sajtu firme Agroprotekt

XV naučno stručni skup Savremena proizvodnja povrća [17.11.2014]

     XV naučno stručni skup Savremena proizvodnja povrća će se održati u Amfiteatru na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu 6. decembra 2014. godine.  Predstavljanje firmi u holu fakulteta i prijava učesnika će početi u 8 sati, a svečano otvaranje je predviđeno za 10 sati. Predviđena su sledeća predavanja:

10.20 Ilin i Marković: Stanje i pravci razvoja povrtarstva u Srbiji

11.00 Bulajić: Suzbijanje prouzrokovača bolesti u organskoj proizvodnji povrća

11.30 Krstić: Pojava, rasprostranjenost i kontrola virusa žute pegavosti irisa u usevu crnog luka u Srbiji

12.30 Obradović, Prokić i Zlatković: Mrljavost ploda - nova bakterioza lubenica u Srbiji

13.00 Injac, Jovanović, Farkaš i Vajgand: Pojava i suzbijanje prouzrokovača plamenjače krompira u Srbiji 2013 - 2014. godine

14.00 Vico: Suzbijanje prouzrokovača bolesti povrća u skladištu

15.00 Izvlačenje dobitnika nagradne igre

 

Zaštita kupusnjača od štetočina [04.08.2014]

     Brojnost kupusne i povrtne sovice (Mamestra brassicae i Lacanobia oleracea) je svega 10 do 20% prosečne brojnosti za ovaj period i nalaženje jaja u usecima kupusnjača je prava retkost. Takođe mala je brojnost i kupusnog moljca. Međutim velika je brojnost bele leptiraste vaši pa se preporučuje upotreba preparata: Movento 1 L/ha u kombinaciji sa preparatima EOS ili Letol 1 L na 100 L vode. Pri prskanju, veoma je važno da se okupa i donja strana listova.

Štetočine na kupusnjačama [06.07.2014]

     Na rasađenim kupusnjačama se masovno mogu pronaći buvači a ponegde i bela leptirasta vaš. Preporuka je da se kupusnjače pregledaju u narednih nekoliko dana i ukoliko se konstatuje prisustvo ovih štetočina uradi zaštita. Ukoliko su prisutni samo buvači preporučuje se upotreba preparata Fastak 1,5 dL/ha ili Karate zeon 2 dL/ha ili Decis 5 dL/ha, a ukoliko su prisutne i bele leptiraste vaši preporučuje se i upotreba preparata Chess 0,4 kg/ha. Prilikom tretiranja se treba dodati i okvašivač Trend 1 dL/ na 100L vode ili Etalfix pro 0,3 dL/100L vode ili Dash 0,3 L/ha. Na parcelama gde se često gaje kupusnjače preporučuje se protiv pojave bakterioza i upotreba preparata Feniks 3 L/ha ili Trafos K 3 L/ha ili Nutrifos K 3 L/ha.

Šteteni insekti na kupusnjačama [01.06.2014]

    Brojnost kupusne sovice je mala, ali je brojnost leptira povrtne sovice (Lacanobia oleracea) povećana. Stoga ne čudi da je povećano prisutvo položenih jaja sovica na kupusnjačama. Preporuka je da se u narednih par dana izvrši pregled kupusnjača i ukoliko se uoči prisustvo jaja uradi zaštita. Optimalno vreme primene pojedinih insekticida je sledeće:

od 01 do 03 juna Affirm 1,5 kg/ha, Coragen 1,5 dL/ha ili Alverde 1 L/ha ili Avaunt 0,25 L/ha

od 5 do 7 juna: Decis 0,5 L/ha, Fastak 0,15 L/ha, Karate zeon 0,2 L/ha ili Lamdex 2 dL/ha.

Uz ove insekticide se preporučuje dodavanje fungicida Bravo 2,5 L/ha ili Odeon 2 kg/ha i okvašivača Hasten 1 L/ha ili Trend 1 dL/100L vode ili Etalfix pro 0,3dL na 100 L vode.

 

Štetni insekti na kupusu [18.05.2014]

     Na kupusima je zapažena nešto veća pojava leptira kupusnog moljca, dok je brojnost kupusne i povrtne sovice jako mala. Preporuka je da se u periodu od 21 do 24. maja pregleda usev kupusnjača i ako iz glavica posle dodira poleću leptiri uradi zaštita preparatima: Karate zeon 2,5 dL/ha ili Lamdex 2,5 dL/ha ili Decis 6 dL/ha ili Fastac 2 dL/ha uz dodatak okvačivača Etalfix pro ili Trend.

Rekultivacija poplavljenih obradivih površina [18.05.2014]

Nakon što je došlo do poplava tri cilja treba postići, da bi se umanjila dalja degradacija zemljišta i što pre povratilo prvobitno stanje:

  1. da se što pre odvede voda sa parcele 
  2. reaktivacija živog sveta u zemljištu
  3. sprečavanje daljeg nanošenja šteta u zemljištu (gaženjem, daljim uništavanje strukture itd)

Mere kojima se mogu postići zadati ciljevi:

  1. Odvođenje vode je moguće izvlačenjem drenažnih kanala, ispumpavajem itd.
  2. Reaktivacija mikrobiološke aktivnosti i drugog živog sveta zemljišta podrazumeva:
    1. pravilnom obradom, ali ona može da počne samo kada je tlo do dubine obrade optimalne vlažnosti, da bi se izbeglo dalje uništavanje strukture zemljišta. Ovo je najbolje uraditi kultivatorima, gruberima-razrivači, pošto oni najmanje dovode do narušavanja strukture zemljišta (nestvaraju plužni đon, ne izbacuju grudve i ne narušavaju strukturu tla, minimalno povećavaju frakciju prašine koja dovodi do zamuljavanja površinskog sloja zemljišta usled velike količine padavina, odnosno stvaranja debele pokorice nakon prosušivanja, omogućavaju mulč obradu-ostavljaju eventualne žetvene ostatke na površini zemljišta, koji služe kao zaštita zemljištu i hrana mikroorganizmima...). Eventualno u nedostatku grubera u obzir dolazi obrada plugovima i lakim kultivatorima-setvospremačima. Nikako ne koristiti tanjirače, freze, rotodrljače i slčno, pošto one na plavljenim zemljištima dovode do daljeg drastičnog kvarenja zemljišta.
    2. Osim „nežne“ mehaničke obrade zemljišta potrebno je obezbediti hranu za živi svet u zemljišta. To podrazumeva iznošenje na parcelu veće količine stajnjaka, slame, biljnih ostataka, gajenje biljaka za zelenišno đubrivo, zatravljivanje višegodišnjih zasada.
    3. Sa merama revitalizacije početi čim stanje obradive površine dozvoli. Ne dozvoliti da parcela ostane neobrađena i zakorovljena do kraja sezone, makar samo gajili biljke za zelenišno đubrenje ili iznosili stajnjak i žetvene ostatke, naravno uz obaveznu plitku ili poluduboku kultivaciju gruberima.  

 

Parcele na kojima je poplava nije uništila posejane useve i u višegodišnjim zasadima, uraditi sledeće:

  1. Što pre se osloboditi vode
  2. Plitka obrada kultivatorima u cilju vazduširanja i suzbijanja pokorice
  3. Jedina dozvoljena oruđa su kultivatori i međuredno razrivanje do 30cm dubine, da bi se što pre obnovila mikrobiološka aktivnost zemljišta i koren počeo ponovo normalno da funkcioniše
  4. Međuredno zatravljivanje višegodišnjih zasada
  5. Unošenje preparata na bazi huminskih i fulvo kiselina (Humistar i drugi 10-30 lit/ha).
  6. Tretiranje nadzemnih delova preparatima koji sadrže aminokiseline (Delfan, Nutriamino Plus, Isabion i sl.) 2-3 lit/ha u blok tretmanima 3-4 puta.

Štetočine i bolesti na kupusnjačama [15.04.2014]

     U narednom periodu se prognozira veoma vlažno vreme, pa je moguća pojava bolesti na kupusnjačama, prvenstveno plamenjače. Na kupusnjačama koje su rasađene u polje zabeleženo je polaganje jaja kupusne muve. Preproruka je da se pregleda zemlja oko stabla i samo stablo na prisutvo jaja. Ukoliko se primeti prisustvo jaja preporučuje se prskanje Pyrinexom 2 L/ha sa preko 400L vode po hektaru bez okvašivača ili zalivanje pojedinačnih biljaka rastvorom inekticida. Ya male površine najbolje je 2 mL Pyrinexa rastvoriti u 10 L vode i sa 1 dL rastvora zaliti svaku biljku. Protiv bolesti se preporučuje Bravo 2,5 L/ha ili Odeon 2 kg/ha uz upotrebu okvašivača Etalfix pro 1 dL/100 L vode.

Poručivanje feromona [28.01.2014]

       Nekada su korišteni insekticidi koji su suzbijali skoro sve životne stadijume insekata i vreme primene je trpelo i određene promašaje. Povlačenjem sa tržišta velikog broja insekticida koji su imali nepovoljne toksikološke osobine, ostali su nam insekticidi koji deluju na specifične procese u razvoju insekata. Stoga vreme primene ovih insekticida mora da bude tačno u vreme kada se najveći broj jedinki vrste koju želimo da suzbijemo nalazi baš u toj fazi. Agroupozorenje Vam prikazuje sume efektivnih temperatura čime daje podatak o fazi razvoja, a brojnost vrste u Vašem usevu treba da odredite sami. Većina insekata je male veličine, a na primer jaja koja bi trebali da pronađete su jedva vidljiva golim okom. Stoga se za praćenje insekata koriste razni tipovi klopki: feromonske, obojene, lepljive. Preduzeće Agroprotekt nudi klopke za veliki broj vrsta smotavaca (jabuke, breskve, šljive...), minera (okruglih mina, paradajzovog moljca, krompirovog moljca...), sovica (pamukova, kupusna..), muve (trešnjina...) te obojene lepljive klopke za tripse, belu leptirastu vaš...

     Da bi ste osigurali klopke koje su Vam potrebne tokom ove sezone molimo da se javiti na 063 326 772 ilivajgandd@sbb.rs do 10. februara 2014. godine. Više o ponudi možete naći i nahttp://agroprotekt.leptiri.co.rs/feromoni.htm 

 

Analiza meteoroloških prilika u 2013. godini [06.12.2013]

     Kada se uporede srednje mesečne temperature tokom 2013 godine, sa prosečnim, vidi se da su svi meseci, osim septembra, bili topliji u odnosu na višegodišnji prosek i to: april za 1,3OC, maj za 1,1OC, jun za svega 0,1OC, jul za 1,5OC a avgust za čak 2,4OC!

     Ako se visina padavina tokom 2013. godine uporedi sa višegodišnjim vrednostima, može se zaključiti da je tokom aprila, juna i jula meseca je palo 9, 18 i 48 mm padavina niže od proseka. Tokom maja, avgusta i septembra je palo 68, 9 i 39 padavina više od proseka. Kada se sve ove vrednosti saberu, moglo bi se reći da je palo 40 mm padavina više od proseka! Međutim raspored padavina je bio katastrofalan, posebno u julu i avgustu mesecu, kada su i temperature bile drastično veće u odnosu na višegodišnji prosek.

Grafikon meteoroloških podataka se može videti na slici u prilogu.

 

Zaštita kupusnjača od bolesti i štetočina [06.09.2013]

     Na kupusnjačama, a posebno na karfiolu je zabeležena velika brojnost bele leptiraste vaši, a ponegde su prisutne i obične vaši i kupusni moljac. Preporuka je da se pregledaju kupusnjače i po potrebi uradi zaštita fungicidima Bravo  2,5 L/ha ili Odeon 2 kg/ha. Od insekticida protiv bele letpiraste vaši koristiti Lascar 1 L/ha ili protiv kupusnog moljca Decis 0,5 L/ha ili Sumialpha 0,3 L/ha. Obavezan je dodatak okvašivača Trend 1 dL na 100L vode ili Etalfix pro 1 dL na 100 L vode. Po mogućnosti prilikom prskanja truditi se da se što bolje oprskaju listovi sa donje strane.

Pojava štetočina na kupusnjačama [25.07.2013]

      Kupusi za jesenju proizvodnju su u fazi ukorenjavanja. Na njima se može naći veliki broj buvača, koji stalno dolaze i bele leptiraste vaši. Od gusenica leptira samo u tragu se mogu naći gusenice štetnih leptira (kupusnog moljca, kupusne, povrtne sovice i gama sovice). Ukoliko su prisutni samo buvači preporučuje se suzbjanje preparatima: LAMDEX 5 CS 3dL/ha ili SUMIALFA 5EW 2dL/ha. Ukoliko su prisutne i bele leptiraste vaši preporučuje se dodavanje preparata CHESS 50WG 400g/ha+ EOS 1 L/ 100L vode. Zaštita od bolesti trenutno nije potrebna.

Nabavka feromona [10.05.2013]

     Ukoliko imate potrebu za feromonskim klopkama, a želite da ih koristite tokom 2013. godine, možete ih naručiti i kupiti. Cenovnik je kao slika u prilogu ili pogledajte na  http://agroprotekt.leptiri.co.rs/feromoni.htm.

Kod većine vrsta (smotavac jabuke, breskve, čljive, mineri...) je za praćenje na jednom mestu tokom godine potrebno 4 feromona, jer se oni menjaju na 4 do 6 nedelja, 1 delta klopka i 6 do 8 lepljivih ploča.

      Kontakt osoba za naručivanje feromonskih klopki je Dragan 063 326 772. 

Let leptira čije gusenice mogu biti štetne [08.05.2013]

    Počeo je let leptira vrsta povrtna sovica (Lacanobia oleracea), kukuruzni plamenac (Ostrinia nubilalis) i ozima sovica (Agrotis segetum). U polju za sada ne treba raditi ništa.

Počeo let gama sovice [04.05.2013]

      Gama sovica, čije se gusenice hrane na velikom broju vrsta biljaka je počela sa letom. Za sada u polju ne treba raditi ništa.

Zaštita rasadjenog kupusa [30.04.2013]

     Na rasadjenim kupusnjačama je počelo polaganje jaja kupusne muve. Ukoliko se jaja registruju na korenovom vratu, potrebno je uraditi zaštitu sa preparatima PERFEKTHION 1,5 L/ha ili Pyrinex super 1,5 L/ha. Insekticid koristiti sa više od 400 L vode po hektaru bez okvašivača. 

Obaveštenje o visini preplate za 2013. godinu [11.01.2013]

Sajt Agroupozorenje se može koristiti u svojstvu neregistrovanog i registrovanog korisnika. Neregistrovani korisnici, kao i registrovani vide sve podatke o štetnim organizmima. Razlika je u vremenkom periodu za koji se podaci vide i u tome što preplatnici vide i konkretne preporuke za upotrebu pesticida. Odlučili smo da visina preplate tokom 2013. godine ostane ista kao i tokom 2012. godine, a to je 2500 dinara. Ukoliko želite da postanete korisnik javite se na vajgandd@sbb.rs ili na telefon 063 326 772.

 

Sistem sakupljanja i zbrinjavanja ambalažnog otpada od sredstava za zaštitu bilja [03.01.2013]

Operater za sakupljanje i transport opasnog i neopasnog otpada ENVIPACK d.o.o., čiji je osnivač Galenika Fitofarmacija a.d., je tokom 2012. godine poslovao u skladu sa primarnim ciljem da uspostavi sistem za sakupljanje i zbrinjavanje ambalažnog otpada od sredstava za zaštitu bilja (SZB) na celokupnoj teritoriji Republike Srbije, po uzoru na razvijene sisteme zemalja EU.

Realizacijom pilot projekta, baziranog na samostalno razvijenom EKO modelu jedinstvenom za sve proizvođače, punioce, uvoznike i distributere sredstava za zaštitu bilja, ENVIPACK d.o.o. je od februara 2012. godine prvi postavio stabilnu osnovu za dalju izgradnju sistemskog rešenja za sakupljanje i zbrinjavanje otpadne ambalaže od SZB.

Uspešnost realizacije ovog projekta u 2012. godini ogleda se u ostvarenim rezultatima u edukaciji krajnjih korisnika, sakupljanju, razvrstavanju i zbrinjavanju ambalažnog otpada od SZB:

·         Potpisani su sporazumi za sakupljanje i razvrstavanje ambalažnog otpada od pesticida sa 6 sakupljačkih lokacija u Republici Srbiji (CARNEX d.o.o., NEOPLANTA a.d., RUBIN a.d., Alliance One Tobacco d.o.o., PP SAVA KOVAČEVIĆ a.d. i FILIP d.o.o.),

·         Investiciona ulaganja u specijalne metalne kontejnere i plastične vreće za razvrstavanje i privremeno skladištenje opasnog i neopasnog ambalažnog otpada,

·         Edukacija krajnjih korisnika za pravilno postupanje sa ispražnjenom ambalažom i trostruko ispiranje na mestu primene,

·         Organizovano razvrstavanje i sakupljanje ambalažnog otpada sa sakupljačkih lokacija i zbrinjavanje, odnosno tretman 4 t opasnog otpada u saradnji sa domaćim ovlašćenim operaterima,

·         Sakupljeno 2 t ispranog neopasnog ambalažnog otpada koji se može zbrinuti spaljivanjem u cementari,

·         Sakupljeno 15 t opasnog ambalažnog otpada poreklom od sirovina za proizvodnju SZB, koji se ne može tretirati u zemlji, već će biti zbrinut  spaljivanjem (insineracijom) u EU, u januaru 2013. godine,

·         Promocija ENVIPACK d.o.o. i sistemskog rešavanja problema ambalažnog otpada od pesticida su uspešno realizovani kroz učešće ENVIPACK d.o.o. na sajmovima, edukativnim radionicama, prezentacijama i stručnim konferencijama vezanim za zaštitu životne sredine i nacionalnu strategiju održivog razvoja.

U godini koja predstoji, očekuju nas novi izazovi u vidu proširenja uspostavljenog sistema, povećanja količine sistemski sakupljenog ambalažnog otpada, povećanju procenta ispranog otpada u ukupnoj količini i uključivanje svih subjekata koji imaju svoju odgovornost u sistemu.

U zajedničkom je interesu da se, u skladu sa načelima odgovornog poslovanja, sistematskom rešavanju ambalažnog otpada od pesticida koji uspostavlja ENVIPACK d.o.o. priključi što veći broj drugih proizvođača, punilaca, uvoznika i distributera SZB tokom 2013. godine i na taj način, doprinese smanjenju negativnog uticaja ambalažnog otpada od pesticida na životno okruženje.

 

Pojava štetočina i bolesti na kupusu [27.09.2012]

    Na pojedinim parcelama je registrovana pojava još jedne generacije kupusnog moljca. Ukoliko se konstatuje prisustvo gusenica preporuka je da se uradi suzbijanje preparatima: Alverde 1 L/ha ili Affirm 1,5kg/ha ili Coragen 1,5dL/ha uz upotrebu okvašivača Trend ili Etalfix pro u količini 1dL/100L vode. Bolesti nisu registrovane, pa nema potrebe za upotrebom fungicida.

Zaštita kupusa [06.09.2012]

     Poslednjih nekoliko dana je zapažena masovna pojava gusenica pamukove sovice (Helicoverpa armigera) na kupusu. Spolja se ne vide nikakve štete, a mlade gusenice se nalaze ispod četvrtog petog lista u centru rozete. Ukoliko se konstatuje prisustvo gusenica, preporučuje se upotreba aktivne materije dihlorvos (DDVP), preparata Actelic 1,5 L/ha ili kombinacije preparata (Thiovit jet ili Kumulus 3kg/ha) + (Lannate 90 450g/ha ili Methomex 2 L/ha). 

Zaštita kupusnjača od štetočina i bolesti [05.08.2012]

     Brojnost gusenica sovica i moljaca je mala. Brojnost leptira kupusnog moljca je srednje velika. Brojnost tripsa i buvača je veoma velika. Obzirom da na većini kupusnjača koje se gaje za čuvanje u hladnjačama dominiraju imaga tripsa preporučuje se u naredna tri dana upotreba preparata Match 050EC 1L/ha ili Rimon 10EC 1L/ha u kombinaciji sa preparatima Lamdex 3dL/ha ili Karate zeon 3 dL/ha. Uz ove insekticide preporučuje se i dodavanje preparata Thiovit jet 3kg/ha ili Kumulus 3 kg/ha. Ukoliko se koriste Thiovit jet i Kumulus ne treba dodavati okvašivač!

Nakon ovog prskanja za 4 do 5 dana preporučuje se upotreba preparata Confidor 5dL/ha ili Kohinor 5dL/ha ili Actara 400g/ha ili Calypso 1,5dL/ha u kombinaciji sa okvačivačima Trend ili Etalfix pro 1dL na 100L vode.

Pojava štetočina i bolesti na kupusnjačama [24.07.2012]

     Prisustvo bolesti na kupusnjačama je trenutno minimalno. Poslednjih nekoliko dana je došlo do značajnijeg povećanja brojnosti leptira kupusne sovice na svetlosnoj klopci. Preporučuje se pregled kupusnjača tokom narednih nekoliko dana. Ukoliko se konstatuje značajnije prisustvo jajanih legala preporučuje se zaštita preparatima Alverde 1 L/ha ili Affirm 1,5 kg/ha ili Avaunt 2,5 dL/ha uz upotrebu okvašivača Trend ili Etalfix pro u količini od 1dL/100 L vode. Optimalno vreme primene ovih insekticida je 28. do 31. jula. Verovatnoća da je suzbijanje kupusne sovice je minimalna, posebno na parcelama gde su često suzbijani buvači.

Zaštita kupusnjača od štetočina [26.06.2012]

     Kupusi za ranu proizvodnju su uglavnom pred berbu i ukoliko ima puno buvača preproučuje se upotreba preprata na bazi dihlorvosa koji imaju karencu 7 dana. Kod kasnije rasadjenih kupusnjača jedini problem su za sada buvači. Značajnija pojava sovica i moljaca nije zabeležena. Preprouka je da se uradi suzbijanje buvača prepratima Fastak 1,5dL/ha ili Decis 4 dL/ha ili Karate zeon 2 dL/ha uz upotrebu okvašivača Trend ili Etalfix pro 1dL/100L vode. Zaštitu od bolesti za sada nije potrebno raditi.

Počeo let kupusnog moljca [24.05.2012]

     Počeo je let kupusnog moljca. Na mestima gde ima oštećenja na više od 10% glavica od prve generacije gusenica preporučuje se upotreba preparata: Decis 0,5L/ha ili Karate zeon 2dL/ha ili Sumi alpha 5dL/ha ili Fastak 2dL/ha. uz korištenje okvašivača Trend 1dL/100L vode. Na mestima gde nema oštećenja od 1 generacije gusenica ne treba raditi ništa. Takođe se proporučuje i zaštita svih kupusnjača u reonima gde se mnogo i često gaji kupus sa preparatima Bravo 2,5L/ha ili Odeon 2kg/ha.

Početak leta leptira kukuruzne, pamukove sovice Helicoverpa armigera [08.05.2012]

     Početak leta leptira kukuruzne sovice Helicoverpa armigera je zabeležen 8. maja. 2012. godine. U polju ne treba raditi ništa.

Počeo let leptira usklične sovice Agrotis exclamationis [06.05.2012]

     Početak leta leptira usklične sovice Agrotis exclamationis je zabeležen 6. maja. 2012. godine. U polju za sada ne treba raditi ništa.

Zastita ranog kupusa [22.04.2012]

          Kupus za ranu proizvodnju je pretrpeo štete usled jakih mrazeva protekle nedelje. Preporuka je da se uradi tretman preparatima Delfam ili Isabion 1L/ha. Kupusna muva je počela da polaže jaja. Preporuke je da se u periodu od 25 do 30 aprila uradi zalivanje kupusa preparatima Pyrinex ili Perfekthion tako što se 5mL navedenih insekticida rastvori u 10L vode i onda se svaka biljka zalije sa 1dL rastvora. Za upotrebom fungicida trenutno nema potrebe.

Pojava gama sovice tokom 2011. godine [04.11.2011]

      Pojedinačni primerci sa velikim pauzama u letu su zabeleženi od 12. maja do 12 juna. Zatim je na svim mestima zabeležen prekid u letu do 28. juna. Od 28. juna do 06. oktobra je ulov bio redovniji, ali su i u tom delu leta bile prisutne manje i veće pauze u letu. Nešto veći ulov je zabeležen u Somboru 05. i 06. avgusta (po četiri primerka za noć) i u Velikim Radincima od 10. do 18. septembra (dva do tri primerka za noć) i od 23. do 26. septembra (do četiri primerka za noć). Maksimum leta nije registrovan ni na jednom mestu.

Ukupno je tokom cele 2011. godine zabeleženo 47 leptira u Somboru i po 52 leptira u Čelarevu i Velikim Radincima. Brojnost leptira u Somboru je bila 11 puta manja od prosečne brojnosti koju daju Vajgand i sar., (2008), a u Čelarevu skoro 3,5 puta manja od proseka koga je saopštio Vajgand (2010b). Iako je brojnost na klopkama bila mala, u polju na usevima paprike, šećerne repe i paradajza je povećano prisustvo leptira zabeleženo od 10. do 15. jula. Na skoro svim paprikama i paradajzima je nakon ovog perioda trebalo uraditi jedno suzbijanje gama sovice. Na šećernoj repi brojnost uglavnom nije postala ekonomski značajna, pa suzbijanje protiv gama sovice ove godine nije bilo potrebno.

Pojava sovice repe Spodoptera exigua u 2011. godini [03.11.2011]

     U Somboru je zabeležen samo jedan primerak 20. septembra. U Velikim Radincima je zabeležen jedan primerak 21. septembra a u Čelarevu su pojedinačni primerci zabeleženi 08. i 29. septembra i 06. oktobra. Svih pet primeraka je uhvaćeno u periodu od 08. septembra do 06. oktobra. Brojnost leptira je bila višestruko manja u odnosu na proseke koje daju Vajgand i sar. (2008) i Vajgand (2010b).

Kukuruzna sovica Helicoverpa armigera u 2011. godini [02.11.2011]

Tokom 2011. godine, prvi leptir je zabeležen 30. aprila u Čelarevu. Zatim su zabeleženi leptiri 19. maja u Čelarevu i Velikim Radincima. Od 31. maja su na svim mestima zabeleženi pojedinačni primerci sa velikim pauzama u letu do 02. jula, od kada počinje ulov sa manjim pauzama na svim praćenim mestima. Redovan ulov je registrovan od 18. jula do 01. avgusta. Potom sledi period sa pauzama u letu do 16. avgusta. Od 16. avgusta leptiri postaju brojniji i već 21. avgusta u Somboru a 24. avgusta u Čelarevu se beleže maksimumi leta sa 34, odnosno 22 leptira za noć. Maksimum leta leptira u Velikim Radincima je zabeležen 30 avgusta (9 leptira). Osim navedinih maksimuma leta je zabeleženo i po dva pika u letu leptira u Somboru 29. avgusta (30 leptira) i 05. septembra (20 leptira) i u Čelarevu 19. avgusta (14 leptira) i 04. septembra (15 leptira za noć). Nakon perioda povećane brojnosti, brojnost se polako smanjuje i let leptira prestaje 25. septembra u Velikim Radincima, 01. oktobra u Somboru i 07. oktobra u Čelarevu.

            Ako se dinamika leta uporedi sa prosečnim dinamikama leta (Vajgand i sar., 2008 i Vajgand , 2010b) vidi se da je maksimalna brojnost bila u uobičajeno vreme, krajem agusta i početkom septembra. Brojnost leptira je činila 20% prosečne brojnosti za Sombor i oko 30% brojnosti za Čelarevo.

            Najmasovnije polaganje jaja tokom 2011. godine je bilo na paprici, gde sa na skoro svim usevima paprike moralo obaviti suzbijanje krajem avgusta i početkom septembra. Mnogo manji napad od pamukove sovice ove godine je zabeležen na paradajzu. Jednokratno suzbijanje je bilo potrebno na oko 70% površina. Na ranijim setvama kukuruza suzbijanje nije bilo potrebno, a na kasnijim rokovima setve je suzbijanje uglavnom moralo biti obavljeno barem jedan put.

 

Pojava povrtne sovice Lacanobia oleracea 2011. godine [01.11.2011]

Prva generacija je bila prisutna od 21. aprila do 05. jula (i početak i kraj su bili istovremeno u Somboru i Velikim Radincima). Maksimumi leta su po lokalitetima zabeleženi: u Velikim Radincima 26. maja (19 leptira) u Čelarevu 28. maja (29 leptira) i u Somboru 01. juna (52 leptira za noć). U letu leptira u mestu Sombor su zabeleženi još i dva pika u letu: 01. i 08. maja (21 i 27 leptira za noć). Zabeleženo je 610 leptira prve generacije u Somboru, 179 u Čelarevu i 146 u Velikim Radincima.

Druga generacija je počela sa letom 10. jula (u Somboru) a završila sa letom 07. oktobra (u Čelarevu). Maksimum leta u Somboru je zabeležen 02. avgusta. Za noć je registrovano 203 leptira što je najveći broj uhvaćenih leptira za jednu noć od 1980. godine u Somboru! Maksimum leta leptira u Čelarevu je zabeležen 03. avgusta (5 leptira za noć). U Čelarevu je registrovano 22 leptira za noć 31. avgusta, ali je taj ulov usamljen pa smatramo da je u pitanju pik u letu. U pojavi druge generacije u Velikim Radincima maksimum leta se ne može uočiti. Konstatovano je 802 leptira druge generacije u Somboru, 124 leptira u Čelarevu i svega 16 leptira u Velikim Radincima.

Pojavu leptira povrtne sovice tokom 2011. godine karakteriše nagla, iznenadna pojava velikog broja leptira, nakon relativno nagle brojnosti. To je najizraženije bilo baš 02. avgusta u Somboru, gde je posle brojnosti od 47 i 68 primeraka registrovano 203 leptira za noć ili 23 jula kada je posle 1 primerka za noć registrovano 32 leptira… Moguće je da je ovo posledica masovnog piljenja leptira od gusenica koje su se razvile na ovom području, ali isto tako i posledica lokalnog seljenja leptira.

Tokom 2011. godine je zabeleženo ukupno 1412 leptira u Somboru, što je dva i po puta veća brojnost u odnosu na prosečnu brojnost za Sombor prema Vajgand i sar., (2008) i Vajgand (2010c). U Čelarevu je zabeleženo 303 leptira tokom cele godine i to iznosi 2,3 puta veću brojnost u odnosu na prosečnu koju je saopštio Vajgand (2010b).

Ovakva brojnost leptira je prouzrokovala značajnu pojavu gusenica na dobro razvijenim  usevima šećerne repe. Gusenice ove vrste su zajedno sa gusenicama kupusne sovice u okolini Sombora morale biti suzbijane na približno 500 ha površine pod repom. Napad na kupusima nije bio značajano veći nego što je to uobičajeno.

 

Analiza pojave kupusne sovice Mamestra brassicae u 2011. godini [28.10.2011]

Zabeležene su tri generacije ove vrste. Prva generacija je počela da leti 11. maja (u Somboru) a završila je let 21. juna (u Čelarevu). Zabeleženi su samo pojedinačni primerci. Tokom leta na svim mestima na kojima je praćena su zabeležene veće i manje pauze u letu. U Somboru i Velikim Radincima je zabeleženo po četiri leptira a u Čelarevu pet leptira prve generacije.

Druga generacija je bila prisutna od 09. jula (u Velikim Radincima) do 08. avgusta (u Čelarevu). U Čelarevu i Velikim Radincima su zabeleženi po jedan do dva primerka za noć. U Somboru je registrovan maksimum leta i pik u letu druge generacije. Maksimum leta je bio 02. avgusta (24 leptira za noć) a pik 25. jula (17 leptira). U Velikim Radincima je zabeleženo sedam leptira druge generacije. U Čelarevu je zabeleženo 11 leptira. U Somboru je zabeleženo 142 leptira druge generacije.

Treća generacija je bila prisutna od 02. do 27. septembra. Registrovani su samo pojedinačni leptiri na svim lokalitetima i to u Somboru četiri, a u Čelarevu i Velikim Radincima po dva primerka.

Na godišnjem nivou je zabeleženo 150 leptira u Somboru i to je oko 25% više u odnosu na prosek (Vajgand i sar., 2008). To je ujedno i najveća brojnost za Sombor od 2006. godine. Ovakva brojnost leptira je prouzrokovala masovnu pojavu gusenica na usevima šećerne repe. Gusenice kupusne sovice su zajedno sa gusenicama povrtne sovice u okolini Sombora morale biti suzbijane na približno 500 ha površine pod repom. Interesantno je da napad na kupusima nije bio značajan. U Čelarevu je zabeleženo skoro duplo manje leptira u odnosu na višegodišnji prosek (Vajgand, 2010b).

 

Upozorenje na pojavu štetočina i bolesti na kupusnjačama [06.09.2011]

     Brojnost svih leptira koji mogu biti štetni na kupusnjačama je veoma mala. Brojnost vaši na pojedinim usevima je značajna. Preporuka je da se, ukoliko su vaši prisutne uradi zaštita preparatima Confidor 0,3L/ha ili Kohinor 0,3L/ha ili Actara 0,2kg/ha. Pojava suve truleži kupusa (Phoma lingam) je značajna. Preporuka je da se u narednih 5 dana uradi zaštita preparatima Bravo 2,5kg/ha ili Odeon 2kg/ha. U svakom slučaju treba upotrebiti okvašivač Trend 1dL/100L vode.

Pojava štetnih gusenica leptira na kupusnjačama [18.07.2011]

     Let leptira sovica je postao značajan. U kupusnjačama masovnije piljenje jaja se očekuje u pojasu Južni Banat i Srem u periodu od 19. do 22. jula. U pojasu južna Bačka i Srednji Banat od 21. do 24. jula i u pojasu Severni Banat i Severna Bačka od 22. do 26. jula. Na mnogim lokalitetima na kupusnjačama se može naći veliki broj parazitiranih jajnih legala, pa je preporuka da se usevi pre upotrebe pesticida prvo pregledaju! Preporuka je da se u navednim periodima upotrebe Affirm 1,5kg/ha (preporučena karenca 3 dana u Srbiji) ili Alverde 1L/ha (karenca u Srbiji 3 dana) ili Avaunt 2,5dL/ha (karenca 3 dana u Mađarskoj) ili Coragen 1,5dL/ha.

Zaštita kupusnjača od bolesti i štetočina [06.06.2011]

     Brojnost sovica na kupusnjačama je i dalje velika. Brojnost vaši i tripsa je na nekim mestima visoka. Plamenjača nije konstatovana. Preporuka je da se uradi pregled kupusnjača a predlog preparata je sledeći:

Ukoliko su prisutni tripsi i gusenice uraditi zaštitu preparatom Laser 3dL/ha (karenca u Mađarskoj 3 dana). Primeniti obavezno i okvašivač.

Ukoliko su prisutne samo gusenice leptira primeniti Affirm 1,5kg/ha (preporučena karenca 3 dana u Srbiji) ili Alverde 1L/ha (karenca u Srbiji 3 dana) ili Avaunt 2,5dL/ha (karenca 3 dana u Mađarskoj). Primeniti obavezno i okvašivač.

U ovom periodu nije potrebno uraditi zaštitu fungicidima.

Zaštita kupusnjača od bolesti i štetočina [27.05.2011]

     Na ranim kupusnjačama koje su bile pod agrilom mogu se naći pojedinačne pege plamenjače kupusa. U toku je polaganje jaja i piljenje gusenica sovica na kupusu. Brojnost tripsa je mala. Na kasnijim kupusnjačama nema plamenjače, a stanje štetočina je isto. Preporuka je da se na kupusnjačama koje će se brati u narednih 10 dana uradi zaštita insekticidima Alverde 1L/ha (karenca u Srbiji 3 dana) ili Avaunt (Karenca u Mađarskoj 3 dana). Na kupusnjačama koje se neće brati više od 14 dana uraditi zaštitu preparatima Decis 0,4L/ha ili Karate zeon 0,2L/ha ili Fastak 0,2L/ha uz dodatak preparata Bravo 2,5L/ha.

      Upotreba okvašivača Trend ili Extrawon ili Atplus je obavezna pri svim tretmanima u kupusnjačama.

Počeo let kupusne sovice [13.05.2011]

    Na svetlosnoj klopci je počeo let leptira kupusne sovice (Mamestra brassicae). Preporuka je da se kupusnjače pregledaju u periodu od 18. do 20. maja na prisustvo jajnih legala. Ukoliko se konstatuje prisustvo jajnih legala potrebno je uraditi zaštitu u periodu od 23 do 25. maja preparatom Avaunt 0,25L/ha ili Affirm 1L/ha ili Alverde 1L/ha. Na mestima gde je predhodnih godina bila velika brojnost i u regionima gde se mnogo gaje kupusnjače, preporuka je da se odmah uradi zaštita preparatima Rimon ili Match 0,3L/ha + Trend 1dL/100L vode. 

    Na šećernoj repi ne treba raditi ništa.

Zaštita kupusa od bolesti i štetočina [09.05.2011]

     Kupusna muva je u fazi larvi, ali se nađu i novopoložena jaja. Tripsi su malobrojni, a jaja kupusne i povrtne sovice i kupusnog moljca nisu konstatovana. Njaranije sorte kupusa su počele da zatvaraju prostor u redu. Ukoliko nalazite u polju uvele biljke, preporuka je da se uradi još jednom zalivanje svake biljke sa 0,05mL PERFEKTHIONa ili PYRINEXa. Najbolje je 5ml preporučenih insekticida rastvoriti u 10L vode i onda sa 1dL rastvora zaliti svaku biljku. Folijarno uraditi zaštitu preparatom Bravo 2L/ha ili Odeon 2kg/ha uz dodatak okvašivača trend 1dL/100L vode.

 

Počeo let povrtne sovice [25.04.2011]

      Na svetlosnoj klopci je počeo let povrtne sovice (Lacanobia oleracea). Brojnost je veoma mala, pa u polju ne treba raditi ništa.

Bolesti i štetočine kupusnjača [19.04.2011]

     Usled hladnog vremena kupus, osim ispod agril folije nije imao značajan porast. Kupusna muva je počela da polaže jaja. Preporuka je da se ne koriste fungicidi, ukoliko je zaštita obavljena u protekle dve nedelje. Od insekticida, ako se konstatuje prisustvo jaja i ukoliko prilikom sadnje nije unet Force treba uraditi zalivanje svake biljke sa 0,05mL PERFEKTHIONa ili PYRINEXa. Najbolje je 5ml preporučenih insekticida rastvoriti u 10L vode i onda sa 1dL rastvora zaliti svaku biljku.

Zaštita kupusnjača [11.04.2011]

     Usled hladnog vremena, rast i razvoj kupusnjača je u proteklom periodu bio usporen. Jaja kupusne muve još nisu registrovana. Preporuka je da se u narednih nekoliko dana ne radi hemijksa zaštita.

Novi uslovi koristenja sajta [03.04.2011]

U rad sajta možete da se uključite kao:

- neregistrovani posetilac čime imate dostupnost svim podacima za kratak vremenski period i upozorenjima, osim konkretnih preporuka datih od strane moderatora za datu biljnu vrstu

- pretplatnik ima dostupnost svim brojčanim podacima za duži vremenski period, te konkretnim upozorenjima i preporukama  

- pretplatnik/osmatrač takođe ima dostupnost svim brojčanim podacima, upozorenjima i preporukama, kao i pretplatnik. Ali može da ostvari pravo na popust u ceni preplate.

 

Pretplata počinje da važi danom uplate i važi do 31. decembra tekuće godine!

 

Cena preplate iznosi 2500 dinara. Podrazumeva uvid u brojčane podatke o svim štetnim organizmima na traženoj određenoj gajenoj biljci.

Izlazak na teren po pozivu: cena izlaska je 1600 din/sat, a putni trošak se posebno obračunava po tarifi 12 din/km.

Popust na gore navedene cene možete da ostvarite, ako se uključite u rad sajta, kao osmatrač. Pri tome za svaki štetni organizam koji pratite na jednom lokalitetu dobijate 5% popusta.

Ukoliko ste zainteresovani, javite se na e-mail vajgandd@sbb.rs ili na telefon 063 326 772. 

Stanje bolesti i štetočina na kupusu [29.03.2011]

      Počelo je rasađivanje ranog kupusa. Ako je rasada zdrava nema potrebe raditi nikakvu zaštitu. Ako je kvalitet rasade pod znakom pitanja potrebno ga je zaštititi. Kupusna muva još nije registrovana. Preporuka je da se od fungicida koristi Kocide ili Neoram ili Nordox 2,5kg/ha uz dodatka okvašivača Trend 1dL/100L vode. Na mestima gde je gajenje kupusa masovno, a ranijih godina pojava kupusne muve jaka, preporučuje se prilikom sadnje upotreba preparata Force G u trake 8kg/ha.

XI naučno stručni skup Savremena proizvodnja povrće [11.11.2010]

     U organizaciji Vojvođanskog društva povrtara će se u Novom Sadu na Poljoprivrednom fakultetu 11. decembra 2010. godine sa početkom u 9. sati održati skup povrtara. Tokom skupa se predstavljaju i prodavci repromaterijala za povrće.

Upozorneje na pojavu bolesti i štetočina na kupusnjačama [02.10.2010]

Na kupusnjačama se u većoj ili manjoj meri pojavila bakteriozna crna trulež. Kupusna sovica se javlja u veoma malom broju na svetlosnoj klopci. Povrtna sovica se i dalje javlja u nešto većem broju. Kupusni moljac se javlja u srednje velikom i velikom broju. Preporuka je da se uradi tretman preparatima Neoram 3kg/ha ili Kocide 3kg/ha u kombinaciji sa okvašivačem Trend 1dL/100L vode.             Ukoliko od insekticida koristite Decis 5dL/ha ili Sumi alpha 3dL/ha, možete ih pomešati sa Neoramom ili Kocidom. Ukoliko od insektirida koristite Perfektion 1,5L/ha ili Avaunt 2,5dL/ha ili Alverde 1L/ha, morate ih koristiti odvojeno od fungicida.

Pojava štetnih organizama u kupusnjačama [17.09.2010]

            Trenutno nema pojave značajnijih bolesti na kupusnjačama. Kupusna sovica se javlja u malom broju na svetlosnoj klopci. Povrtna sovica se javlja nešto većem broju. Kupusni moljac se na nekim parcelama javlja u velikom broju.U reonima gde se kupus često gaji ili nije poštovan plodored, preporučuje se upotreba Preparata Neoram 3kg/ha ili Kocide 3,5kg/ha u kombinaciji sa preparataima Decis 0,5L/ha ili Sumi alpha 0,3L/ha uz dodatak okvašivača trend 1dL/100L vode. U reonima gde se kupus ne gaji često i poštovan je plodored preporučuje se upotreba samo insekticida: Perfektion 1L/ha, Diazinon 2L/ha, Decis 5dL/ha, Sumi Alpha 0,3L/.ha, Avaunt 0,25L/ha ili Alverde 1L/ha.

Karence za kupusnjače za Perfekthion 28 dana, Diazinon 21 dan, Sumi alpha 10 dana, Decis 7 dana, Avaunt i Alverde 3 dana.

 

Novost iz kompanije BASF [31.07.2010]

            ALVERDE je preparat na bazi aktivne materije metaflumizon i do sada je na tržištu Srbije bio registrovan za suzbijanje krompirove zlatice. Ova aktivna materija predstavlja novu grupu po mehanizmu delovanja i odlična je za upotrebu u integralnom pristupu suzbijanja zlatice, jer nema ukrštene rezistencije sa drugim aktivnim materijama koje se nalaze na tržištu Srbije. Registracija preparata ALVERDE je proširena i na kupus gde je doza 1 L/ha, a karenca svega 7 dana.  AGRO TIM BASF(SINISA,DRAGAN,RASA,LJUBISA,DUSAN) 

Štetočine i bolesti na kupusnjačama [29.07.2010]

Piljenje gusenica sovica se očekuje u periodu od 30. jula do 03. avgusta pa u tom periodu treba obaviti pregled kupusnjača na prisustvo gusenica. Ukoliko se ustanovi prisustvo jajnih legala ili mladih gusenica, izvršiti zaštitu sa: Perfektion 1L/ha, Diazinon 2L/ha, Talstar 2dL/ha, Sumi Alpha 0,3L/.ha, Karate zeon 0,4L/ha, Avaunt 0,25L/ha ili Alverde 0,25L/ha.

    Karence za kupusnjače za Perfekthion 28 dana, Diazinon 21 dan, Sumi alpha 10 dana, Karate zeon 7 dana, Avaunt i Alverde 3 dana.

     Ukoliko se osim sovica konstatuje i prisustvo vaši, preporučuju se Perfektion, Diazinon, Talstar, Sumi alpha, Karate zeon.

Pojava štetočina i bolesti na kupusnjačama [08.07.2010]

Brojnost sovica na kupusnjačama je veoma mala. Brojnost kupusnog moljca je na nekim područjima povećana. Preporuka za naredni period je da se kupusnjače pregledaju. Ukoliko se konstatuje prisustvo jaja kupusnog moljca, treba uraditi zaštitu preparatima kao u preporuci od 09. juna, ali doze uvećati za 20%. Usled pojave bakterioza potrebno je uraditi zaštitu preparatima Neoram 2,5kg/ha ili Kocide 2,5kg/ha uz dodatak okvašivača Trend 1dL na 100L vode.

Zaštita kupusnjača [09.06.2010]

Brojnost leptira povrtne sovice Lacanobia oleracea je povećana od 27. maja pa sve do sada. U periodu od 12 do 14 juna na području Srema i južnog Banata, a u periodu od 14 do 16 juna na području severnog Banata i Bačke treba uraditi pregled kupusnjača na prisustvo jajnih legala sovica. Brojnost je svega 70% od prosečne, pa se značajniji napad očekuje samo na mestima gde se često i mnogo gaji kupus. Prema ulovu leptira verovatno će biti dovoljan jedan tretman insekticidima. U zavisnosti od vremena primene i karence koju treba da ispoštujete preporučujemo. U navedenim periodima koristiti preparate Match 0,3L /ha ili Rimon 0,7L/ha. Ili pet dana nakon ovih perioda koristiti preparate Alverde 0,2L/ha ili Avaunt 0,25 L/ha ili Coragen 20mL/ha ili nakon 7 do 10 dana od ovih perioda koristiti Fastak 0,15L/ha ili Decis 0,4L/ha ili Karate zeon 0,25L/ha.

Karence Match i Rimon 28 dana u Mađarskoj.  

Fastak, Decis, Karate u Srbiji 21 dan u Mađarskoj 3 dana.   

Avaunt 3 dana u Mađarskoj.

Alverde i Coragen 7 dana u Srbiji. 

Syngenta u zaštiti povrća od bolesti preporučuje [19.05.2010]

 

Počeo let leptira pamukove (kukuruzne) sovice [11.05.2010]

    Na svetlosnoj klopci u Čelarevu 08. maja je počeo let leptira Helicoverpa armigera. Preporuka je da se ne radi ništa u polju jer je brojnost jako mala.

Počeo let leptira povrtne sovice [05.05.2010]

      Povrtna sovica (Lacanobia oleracea) je počela da leti na svetlosnoj klopci 04. maja 2010 godine. Brojnost je takva da u polju ne treba raditi ništa.

Štetočine kupusnjača [27.04.2010]

       Deo kupusnjača je već rasadjen u polje. Muva kupusa je u fazi polaganja jaja. Oni koji gaje kupus pod agrilom su zaštitili kupusnjače od kupusne muve. Oni koji nemaju kupusnjače pod agrilom, nego su one na otvorenom treba da pregledaju korenov vrat na prisustvo jaja muva. Ukoliko su jaja prisutna preporuka je da se izvrši zalivanje svake biljke preparatima Perfektion 0,05mL po biljci ili Pyrinex 0,05mL po biljci ili Nurel D 0,05mL po biljci uz korištenje oko 1dL vode po biljci. To znači da na 10L vode treba dodati 5mL nekog od ovih sredstva i izvršiti zalivanje svake biljke pojedinačno.
Sve biljke koje će se rasađivati u narednih 10 dana je najbolje pre sadnje potopiti u rastvor Actare 0,3% ili Confidor 0,6% ili Kohinor 0,6% na 15 minuta.

Počeo let leptira vrste Autographa gamma [08.04.2010]

      Početak leta leptira gama sovice je registrovan 08. aprila 2010. godine. Preporuka je da se ne radi ništa jer je brojnost jako mala.

Zaštita kupusnjača od štetočina i bolesti [18.09.2009]

     Na karfiolu treba obratiti pažnju na prisustvo lisnih vaši, lisnih buva i bele leptiraste vaši. Ukoliko se vaši već nalaze i na unutrašnjim listovima brojne a glavica je već jasno vidljiva treba obaviti suzbijanje. Koristiti insekticide: Actara 300g/ha ili Kohinor 0,4L/ha uz dodatak okvašivača Trend 1dL na 100 L vode ili Atplus 0,5L/ha.

    Na kupusnjačama su takođe prisutne i gusenice sovica, od kojih su najbrojnije pamukova i povrtna sovica. Za njihovo suzbijanje kotistiti: Diazol 2L/ha, Match 0,3L/ha, Rimon 0,3L/ha, Avaunt 0,25L/ha ili Coragen 150ml/ha.

     Karence za Match i RImon su 28 dana u Mađarskoj, Avaunt i Coragen 3 dana u Mađarskoj. Diazol 21 dan u Srbiji.

Pojava pamukove sovice [20.08.2009]

     Zaštitu paprike, kukuruza, boranije i paradajza treba obavezno ponoviti, jer je broj sveže položenih jaja i dalje velik. Jaja pamukove sovice se sada mogu naći i na delu parcela pod duvanom i kupusom, pa i ove useve treba pregledati na prisustvo jaja i gusenica!      Zaštitu ponavljati u ramacima u zavisnosti od korištenog preparata: ako su korišteni Avaunt ili Coragen nakon 8 do 10 dana od predhodnog tretmana, ako su korišteni Lannate, Methomex ili Actellic nakon 5 do 7 dana od predhodnog tretmana, ako su korišteni Karate zeon, Talstar ili Sumi alpha prskati svakih 3 dana.            Radi poboljšanja delovanja prilikom prskanja dodati okvašivače: Trend ili Extravon i povećati količinu vode.

     Radi sprečavanja pojave rezistentnosti vodi računa o promeni pesticida po mehanizmu delovanja! 

      Karence: Avaunt i Coragen 3 dana u Srbiji u paprici, 1 dan u Mađarskoj u paprici i paradajzu, 3 dana u šećercu; Lannate i Methomex 14 dana u paprici u Srbiji i Hrvatskoj, 21 dan u Mađarskoj; Karate zeon 3 dana paradajz a 5 dana paprika u Mađarskoj, 7 dana paradajz u Hrvatskoj; Talstar 7 dana paradajz u Srbiji i Mađarskoj, 10 dana paprika u Mađarskoj, Actelic 2 dana paradajz i paprika 3 dana šećerac u Mađarskoj, 7 dana paprika i paradajz u Srbiji, Sumi alpha 7 dana paprika i paradajz u Mađarskoj.

Sovice na kupusnjačama [12.08.2009]

       Masovnije piljenje gusenica na liniji Srem, Pančevo, Bela Crkva, se očekuje u periodu od 12 do 15 avgusta. Na liniji Bačka Palanka, Novi Sad, Zrenjanin u periodu od 13 do 16 avgusta. Na liniji Odžaka, Vrbasa i Bečeja u periodu od 14 do 17 avgusta. Na liniji Sombor, Bačka Topola, Senta, Kikinda u periodu od 15 do 18 avgusta. Na liniji Subotica, Horgoš od 16 do 19 avgusta. Ukoliko se pregledima ustanovi prisustvo jaja treba odmah izvršiti zaštitu useva preparatima Match 0,3L/ha ili Rimon 0,3L/ha. Krajem navedenih perioda treba izvršiti zaštitu useva preparatima Avaunt 0,25L/ha ili Coragen 150mL/ha, a tri do pet dana posle ovih perioda sa preparatima Karate zeon 0,3L/ha, Talstar 3dL/ha ili Sumi alpha 0,2L/ha. Prilikom prskanja dodati okvašivač Trend, Atplus ili Extrawon.

         Karence Match i Rimon 28 dana u Mađarskoj; Avaunt i Coragen 3 dana u Mađarskoj, Karate zeon 3 dana u Mađarskoj, 21 dan u Hrvatskoj, Sumi alpha 10 dana u Mađarskoj, 28 dana u Hrvatskoj.

Zaštita kupusnjača [02.08.2009]

           Predlaže se pregled kupusnjača na prisustvo kupusne buve, bele leptiraste vaši i kupusara. Ukoliko se ustanovi prisustvo jaja treba izvršiti zaštitu insekticidima: Actara 0,2kg/ha ili Kohinor 0,3L/ha uz dodatak okvašivača Trend ili Atplus 1dL na 100L vode.

Počeo let leptira podgrizajućih sovica druge generacije [07.07.2009]

           Registrovan je početak leta leptira podgrizajućih sovica druge generacije (Agrotis segetum i Agrotis exclamationis).

         Brojnost leptira podgrizajućih sovica je još uvek suviše mala da bi u polju trebalo preduzimati neke mere.

Kupusna sovica - Mamestra brassicae počeo let druge generacije leptira [06.07.2009]

             Brojnost leptira je mala, pa na usevima kupusnjača ne treba raditi ništa.

Kupusnjače štetočine [24.06.2009]

            Na kupusnjačama na kojima se nalaze vaši, a koje su tek rasađene preporučuje se upotreba preparata Diazinon 2L/ha, Actara 200g/ha ili sredstava na bazi acetamiprida 300g/ha ili dihlorvosa 2L/ha. Na kupusnjačama koje su pred berbu a vaši su prisutne treba proceniti da li je upotreba insekticida opravdana, jer će najveći broj vaši prilikom „čišćenja“, pripreme glavice za prodaju ostati na listovima koji se bacaju. Ipak ukoliko su vaši ušle pod veći broj listova suzbijanje obaviti preparatima Actara ili na bazi acetamiprida. Karence za Diazinon 21 dan u Srbiji,  Actaru 7 dana u Mađarskoj i 14 dana u Hrvatskoj, za acetamiprid 14 dana (Srbija), dihlorvos 7 dana (Srbija). Prilikom tretiranja obavezno dodati Trend ili Extrawon 1dL/100Lvode.

Štetočine u kupusu [01.06.2009]

         Leptiri kupusnog moljca neprestano polažu jaja na kupusnjače. Čak i ako je radjena zaštita kupusa po preporuci Agroupozorenja u periodu od 20 do 25 maja, preporučuje se ponavljanje zaštite insekticidima. Ukoliko se ustanovi prisustvo svih razvojnih stadijuma i leptira i jaja i gusenica, preporučuje se kombinovanje insekticida sa različitim mehanizmom delovanja. Ukoliko su prisutni samo leptiri i jaja koristiti Match 0,5L/ha ili Rimon 0,5L/ha. Ukoliko su jaja već masovno položena koristiti Avaunt 0,3L/ha a ak osu prisutne i larve Avaunt 0,3L/ha ili Diazol 1,5L/ha ili Karate zeon 0,2L/ha ili Sumi alpha 0,2L/ha.

      U rastvore za tretiranja obavezno dodati okvašivače Trend ili Extrawon 1dL na 100L vode. Karenca u kupusnjačama za Match i Rimon je zavisno od države 7 do 28 dana.  Za Avaunt i Coragen 3 do 5 dana. Za Diazol 14 dana, za Karate zeon i Sumi alpha 21 dan

Stanje štetočina u kupusnjačama [17.05.2009]

         Što se tiče povrtne sovice, masovnije polaganje jaja na liniji Srem, Pančevo, Bela Crkva, se očekuje u periodu od 19 do 21 maja. Na liniji Bačka Palanka, Novi Sad, Zrenjanin u periodu 20 do 22 maja. Na liniji Odžaka, Vrbasa i Bečeja u periodu 21 do 23 maja. Na liniji Sombor, Bačka Topola, Senta, Kikinda u periodu 22 do 24 maja. Na liniji Subotica, Horgoš 23 do 25. maja. Ukoliko se tokom navedenih perioda ustanovi prisustvo pojedinačnih jajanih legala treba izvršiti zaštitu useva preparatima Match 0,5L/ha i Rimon 0,5L/ha. Tri do pet dana nakon navedenih perioda treba izvršiti zaštitu useva preparatima Avaunt 0,3L/ha i Coragen, a pet do sedam dana posle ovih perioda sa preparatima Diazol 1,5L/ha, Karate zeon 0,2L/ha ili Sumi alpha 0,2L/ha.

U rastvore za tretiranja obavezno dodati okvašivač Trend 1dL na 100L vode. Ukoliko je glavna štetočina kupusni moljac, doze preparata se mogu povećati za 30 do 50%. Karenca u kupusnjačama za Match i Rimon je zavisno od države 7 do 28 dana.  Za Avaunt i Coragen 3 do 5 dana. Za Diazol 14 dana, za Karate zeon i Sumi alpha 21 dan.

Povrtna sovica - Lacanobia oleracea pocela da leti [25.04.2009]

        Brojnost je još uvek veoma mala. Smatramo da čak ni rani kupus koji je već rasađen ne treba zaštiti od gusenica.

Kupusna muva [25.04.2009]

        Obavezno izvršiti zaštitu ako se ustanovi prisustvo larvi. Gusenice treba tražiti u centralnom pupoljku i donjim lisnim držkama čiji listovi venu i lako se odvajaju od stabla. Za zaštitu se mogu koristiti Diazol 1L/ha (karenca 21 dan), malation 2L/ha (karenca 14 dana) i fenitrotion (1 L/ha karenca 35 dana). U rastvor za tretiranje dodati i okvašivač Trend 1dL/100 L vode.

-