Ukoliko imate potrebu za feromonskim klopkama, a želite da ih koristite tokom 2013. godine, možete ih naručiti i kupiti. Cenovnik je kao slika u prilogu ili pogledajte na http://agroprotekt.leptiri.co.rs/feromoni.htm 

Kod većine vrsta (smotavac jabuke, breskve, čljive, mineri...) je za praćenje na jednom mestu tokom godine potrebno 4 feromona, jer se oni menjaju na 4 do 6 nedelja, 1 delta klopka i 6 do 8 lepljivih ploča.

      Kontakt osoba za naručivanje feromonskih klopki je Dragan 063 326 772. 

Sajt Agroupozorenje se može koristiti u svojstvu neregistrovanog i registrovanog korisnika. Neregistrovani korisnici, kao i registrovani vide sve podatke o štetnim organizmima. Razlika je u vremenkom periodu za koji se podaci vide i u tome što preplatnici vide i konkretne preporuke za upotrebu pesticida. Odlučili smo da visina preplate tokom 2013. godine ostane ista kao i tokom 2012. godine, a to je 2500 dinara. Ukoliko želite da postanete korisnik javite se na vajgandd@sbb.rs ili na telefon 063 326 772.

Operater za sakupljanje i transport opasnog i neopasnog otpada ENVIPACK d.o.o., čiji je osnivač Galenika Fitofarmacija a.d., je tokom 2012. godine poslovao u skladu sa primarnim ciljem da uspostavi sistem za sakupljanje i zbrinjavanje ambalažnog otpada od sredstava za zaštitu bilja (SZB) na celokupnoj teritoriji Republike Srbije, po uzoru na razvijene sisteme zemalja EU.

Realizacijom pilot projekta, baziranog na samostalno razvijenom EKO modelu jedinstvenom za sve proizvođače, punioce, uvoznike i distributere sredstava za zaštitu bilja, ENVIPACK d.o.o. je od februara 2012. godine prvi postavio stabilnu osnovu za dalju izgradnju sistemskog rešenja za sakupljanje i zbrinjavanje otpadne ambalaže od SZB.

Uspešnost realizacije ovog projekta u 2012. godini ogleda se u ostvarenim rezultatima u edukaciji krajnjih korisnika, sakupljanju, razvrstavanju i zbrinjavanju ambalažnog otpada od SZB:

·         Potpisani su sporazumi za sakupljanje i razvrstavanje ambalažnog otpada od pesticida sa 6 sakupljačkih lokacija u Republici Srbiji (CARNEX d.o.o., NEOPLANTA a.d., RUBIN a.d., Alliance One Tobacco d.o.o., PP SAVA KOVAČEVIĆ a.d. i FILIP d.o.o.),

·         Investiciona ulaganja u specijalne metalne kontejnere i plastične vreće za razvrstavanje i privremeno skladištenje opasnog i neopasnog ambalažnog otpada,

·         Edukacija krajnjih korisnika za pravilno postupanje sa ispražnjenom ambalažom i trostruko ispiranje na mestu primene,

·         Organizovano razvrstavanje i sakupljanje ambalažnog otpada sa sakupljačkih lokacija i zbrinjavanje, odnosno tretman 4 t opasnog otpada u saradnji sa domaćim ovlašćenim operaterima,

·         Sakupljeno 2 t ispranog neopasnog ambalažnog otpada koji se može zbrinuti spaljivanjem u cementari,

·         Sakupljeno 15 t opasnog ambalažnog otpada poreklom od sirovina za proizvodnju SZB, koji se ne može tretirati u zemlji, već će biti zbrinut  spaljivanjem (insineracijom) u EU, u januaru 2013. godine,

·         Promocija ENVIPACK d.o.o. i sistemskog rešavanja problema ambalažnog otpada od pesticida su uspešno realizovani kroz učešće ENVIPACK d.o.o. na sajmovima, edukativnim radionicama, prezentacijama i stručnim konferencijama vezanim za zaštitu životne sredine i nacionalnu strategiju održivog razvoja.

U godini koja predstoji, očekuju nas novi izazovi u vidu proširenja uspostavljenog sistema, povećanja količine sistemski sakupljenog ambalažnog otpada, povećanju procenta ispranog otpada u ukupnoj količini i uključivanje svih subjekata koji imaju svoju odgovornost u sistemu.

U zajedničkom je interesu da se, u skladu sa načelima odgovornog poslovanja, sistematskom rešavanju ambalažnog otpada od pesticida koji uspostavlja ENVIPACK d.o.o. priključi što veći broj drugih proizvođača, punilaca, uvoznika i distributera SZB tokom 2013. godine i na taj način, doprinese smanjenju negativnog uticaja ambalažnog otpada od pesticida na životno okruženje.

     Iako je na većini mesta veoma suvo i došlo je do masovnog odbacivanja lista šećerne repe, na pojedinim mestima i na pojedinim varijetetima šećerne repe je došlo do razvoja mrke pegavosti iznad praga koji je bezbedan za dalje očuvanje lisne mase. Naviše pega se može naći na sortama osetljivim na pegavost, kao što su naprimer Marijanka, Vapiti i ponegde Žiraf i Tajfun. Lisne sovice su malobrojne na svetlosnoj klopci, sovica Spodoptera exigua počenje sa letom treće generacije ove godine. Preporuka je da se pregledaju njive pod repom. Ukoliko se ustanovi prisustvo pega na mladom listu na više od 20% biljaka, preporučuje se zaštita u periodu od 17. do 21. avgusta uradi zaštita šećerne repe preparatima Duet ultra 0,5 L/ha ili Eminent star 1,25 L/ha ili Amistar extra 0,75 ili Acanto plus 0,7 L/ha ili Sphera 0,33 L/ha ili Opera 0,8 L/ha.

    Dosadašnja brojnost leptira metlice je najveća u poslednjih 20 godina! Iako je brojnost velika, ona nije dostigla brojnost tokom 1988. i 1989. godine kada je pravila masovne štete na šećernoj repi i kukuruzu. Predlaže se pregled šećrne repe u periodu od 18. do 20. jula na prisustvo gusenica. Ukoliko se konstatuje prisustvo više od 10 gusenica na metar kvadratni, potrebno je vršiti suzbijanje. Smatramo da je za sada mala šansa da suzbijanje bude potrebno. Pažnju treba obratiti na šećernim repama ko je se nalaze u blizini lucerišta.

     Tokom 2011. godine, na svim lokalitetima su leptiri zabeleženi u periodu od 23. septembra do 06. oktobra. Registrovano je do tri primerka za noć. Ono što je interesantno je da su u periodu od 1986. do sada leptiri uglavnom prestajali sa letom tokom prve polovine septembra. Tokom perioda od 25 godina, nakon 15. septembra je zabeleženo samo 8 leptira i to 1989. godine, kada je zabeležen i najveći broj primeraka na svetlosnoj klopci u Somboru. Tokom 2011. godine u Somboru je zabeležen samo jedan leptir 05. oktobra. U Čelarevu je ukupno zabeleženo 12 leptira od 23 do 02. oktobra i to po jedan do tri za noć, a u Velikim Radincima pet leptira ukupno 26. septembra tri i po jedan 04. i 06. oktobra.

Ukupno je tokom cele 2011. godine zabeleženo 47 leptira u Somboru i po 52 leptira u Čelarevu i Velikim Radincima. Brojnost leptira u Somboru je bila 11 puta manja od prosečne brojnosti koju daju Vajgand i sar., (2008), a u Čelarevu skoro 3,5 puta manja od proseka koga je saopštio Vajgand (2010b). Iako je brojnost na klopkama bila mala, u polju na usevima paprike, šećerne repe i paradajza je povećano prisustvo leptira zabeleženo od 10. do 15. jula. Na skoro svim paprikama i paradajzima je nakon ovog perioda trebalo uraditi jedno suzbijanje gama sovice. Na šećernoj repi brojnost uglavnom nije postala ekonomski značajna, pa suzbijanje protiv gama sovice ove godine nije bilo potrebno.

     U Somboru je zabeležen samo jedan primerak 20. septembra. U Velikim Radincima je zabeležen jedan primerak 21. septembra a u Čelarevu su pojedinačni primerci zabeleženi 08. i 29. septembra i 06. oktobra. Svih pet primeraka je uhvaćeno u periodu od 08. septembra do 06. oktobra. Brojnost leptira je bila višestruko manja u odnosu na proseke koje daju Vajgand i sar. (2008) i Vajgand (2010b).

Prva generacija je bila prisutna od 21. aprila do 05. jula (i početak i kraj su bili istovremeno u Somboru i Velikim Radincima). Maksimumi leta su po lokalitetima zabeleženi: u Velikim Radincima 26. maja (19 leptira) u Čelarevu 28. maja (29 leptira) i u Somboru 01. juna (52 leptira za noć). U letu leptira u mestu Sombor su zabeleženi još i dva pika u letu: 01. i 08. maja (21 i 27 leptira za noć). Zabeleženo je 610 leptira prve generacije u Somboru, 179 u Čelarevu i 146 u Velikim Radincima.

Druga generacija je počela sa letom 10. jula (u Somboru) a završila sa letom 07. oktobra (u Čelarevu). Maksimum leta u Somboru je zabeležen 02. avgusta. Za noć je registrovano 203 leptira što je najveći broj uhvaćenih leptira za jednu noć od 1980. godine u Somboru! Maksimum leta leptira u Čelarevu je zabeležen 03. avgusta (5 leptira za noć). U Čelarevu je registrovano 22 leptira za noć 31. avgusta, ali je taj ulov usamljen pa smatramo da je u pitanju pik u letu. U pojavi druge generacije u Velikim Radincima maksimum leta se ne može uočiti. Konstatovano je 802 leptira druge generacije u Somboru, 124 leptira u Čelarevu i svega 16 leptira u Velikim Radincima.

Pojavu leptira povrtne sovice tokom 2011. godine karakteriše nagla, iznenadna pojava velikog broja leptira, nakon relativno nagle brojnosti. To je najizraženije bilo baš 02. avgusta u Somboru, gde je posle brojnosti od 47 i 68 primeraka registrovano 203 leptira za noć ili 23 jula kada je posle 1 primerka za noć registrovano 32 leptira… Moguće je da je ovo posledica masovnog piljenja leptira od gusenica koje su se razvile na ovom području, ali isto tako i posledica lokalnog seljenja leptira.

Tokom 2011. godine je zabeleženo ukupno 1412 leptira u Somboru, što je dva i po puta veća brojnost u odnosu na prosečnu brojnost za Sombor prema Vajgand i sar., (2008) i Vajgand (2010c). U Čelarevu je zabeleženo 303 leptira tokom cele godine i to iznosi 2,3 puta veću brojnost u odnosu na prosečnu koju je saopštio Vajgand (2010b).

Ovakva brojnost leptira je prouzrokovala značajnu pojavu gusenica na dobro razvijenim  usevima šećerne repe. Gusenice ove vrste su zajedno sa gusenicama kupusne sovice u okolini Sombora morale biti suzbijane na približno 500 ha površine pod repom. Napad na kupusima nije bio značajano veći nego što je to uobičajeno.

Zabeležene su tri generacije ove vrste. Prva generacija je počela da leti 11. maja (u Somboru) a završila je let 21. juna (u Čelarevu). Zabeleženi su samo pojedinačni primerci. Tokom leta na svim mestima na kojima je praćena su zabeležene veće i manje pauze u letu. U Somboru i Velikim Radincima je zabeleženo po četiri leptira a u Čelarevu pet leptira prve generacije.

Druga generacija je bila prisutna od 09. jula (u Velikim Radincima) do 08. avgusta (u Čelarevu). U Čelarevu i Velikim Radincima su zabeleženi po jedan do dva primerka za noć. U Somboru je registrovan maksimum leta i pik u letu druge generacije. Maksimum leta je bio 02. avgusta (24 leptira za noć) a pik 25. jula (17 leptira). U Velikim Radincima je zabeleženo sedam leptira druge generacije. U Čelarevu je zabeleženo 11 leptira. U Somboru je zabeleženo 142 leptira druge generacije.

Treća generacija je bila prisutna od 02. do 27. septembra. Registrovani su samo pojedinačni leptiri na svim lokalitetima i to u Somboru četiri, a u Čelarevu i Velikim Radincima po dva primerka.

Na godišnjem nivou je zabeleženo 150 leptira u Somboru i to je oko 25% više u odnosu na prosek (Vajgand i sar., 2008). To je ujedno i najveća brojnost za Sombor od 2006. godine. Ovakva brojnost leptira je prouzrokovala masovnu pojavu gusenica na usevima šećerne repe. Gusenice kupusne sovice su zajedno sa gusenicama povrtne sovice u okolini Sombora morale biti suzbijane na približno 500 ha površine pod repom. Interesantno je da napad na kupusima nije bio značajan. U Čelarevu je zabeleženo skoro duplo manje leptira u odnosu na višegodišnji prosek (Vajgand, 2010b).

     Bronost kupusne sovice (Mamestra brassicae) je značajno porasla na svetolosnim klopkama. Brojnost povrtne sovice (Lacanobia oleracea) i gama sovice (Autographa gamma) je mala. Jajna legla sovica su za sada pojedinačna, a parazitiranost je velika. Preporuka je da se u periodu od 01. do 03. avgusta obavi pregled useva šećerne repe na prisustvo jajnih legala i ispilelih gusenica. Suzbijanje za sada nije potrebno.

     Na sortama i hibridima osetljivim na pegavost repe je na 5% biljaka konstatovan jedan list sa velikim brojem pega a na svakoj biljci je prisutna najmanje jedna pega. Na sortama i hibridima odpornim na pegavost repe je konstatovano do 20 pega na 100 biljaka. Preporuka je da se u narednih 7 dana ne radi drugi tretman protiv bolesti. Pepelnica repe se može naći u tragu samo na nekim sortama.

     Jajna legla sovica su za sada pojedinačna, a parazitiranost je velika. Preporuka je da se u periodu od 25. do 27. jula obavi pregled useva šećerne repe na prisustvo jajnih legala i ispilelih gusenica. Suzbijanje za sada nije potrebno.

     Uslovi za pojavu pegavosti lista repe su za sada nepovoljni, a obzirom da se ne predviđaju padavine, predviđanje je da neće ni doći do stvaranja povoljnih uslova za razvoj pegavosti. Preporučuje se dalje praćenje bolesti jednom nedeljno.

     Uslovi za razvoj bakterioza su trenutno povoljni i prvi simptomi su već uočeni u repi. Preporuka je da se pojava bolesti i dalje prati jednom nedeljno.

     Brojnost kupusne sovice i gama sovice je mala, repina sovica nije još registrovana, a brojnost povrtne sovice je veoma velika. U šećernoj repi su prisutne gusenice L2 i L3 stupnja razvoja. Preporuka je da se repa pregleda i ukoliko se konstatuje brojnost u proseku veća od 2 larve po metru kvadratnom da se uradi suzbijanje preparatima: Karate zeon 2dL/ha ili Fastac 1,5dL/ha ili Decis 4dL/ha.

U rad sajta možete da se uključite kao:

- neregistrovani posetilac čime imate dostupnost svim podacima za kratak vremenski period i upozorenjima, osim konkretnih preporuka datih od strane moderatora za datu biljnu vrstu

- pretplatnik ima dostupnost svim brojčanim podacima za duži vremenski period, te konkretnim upozorenjima i preporukama  

- pretplatnik/osmatrač takođe ima dostupnost svim brojčanim podacima, upozorenjima i preporukama, kao i pretplatnik. Ali može da ostvari pravo na popust u ceni preplate.

Pretplata počinje da važi danom uplate i važi do 31. decembra tekuće godine!

Cena preplate iznosi 2500 dinara. Podrazumeva uvid u brojčane podatke o svim štetnim organizmima na traženoj određenoj gajenoj biljci.

Izlazak na teren po pozivu: cena izlaska je 1600 din/sat, a putni trošak se posebno obračunava po tarifi 12 din/km.

Popust na gore navedene cene možete da ostvarite, ako se uključite u rad sajta, kao osmatrač. Pri tome za svaki štetni organizam koji pratite na jednom lokalitetu dobijate 5% popusta.

Ukoliko ste zainteresovani, javite se na e-mail vajgandd@sbb.rs ili na telefon 063 326 772. 

            Nedavno je iz štampe izašla knjiga pod naslovom Priručnik o sovicama (Noctuidae, Lepidoptera) na svetlosnoj klopci. Autor knjige je mr Dragan Vajgand koji ovom prilikom želi da upozna javnost sa rezultatima svojih istraživanja familije sovica, koja traju još od 1986. godine.

            Knjiga je B5 formata i ima 180 stranica. Knjiga obrađuje 200 različitih sovica koje su značajne za rad sa svetlosnim klopkama. U zavisnosti od brojnosti konkretne vrste sovice, knjiga prikazuje sve ili deo narednih podataka:

Ukupnu brojnost leptira po godinama od 1994. do 2009. godine.

Prosečnu godišnju brojnost leptira za period od 1994. do 2004. godine.

Vreme početka i kraja leta leptira tokom godine u Evropi i u Somboru.

Dinamiku leta leptira tokom godine.

Brojnost leptira po generacijama.

Mogućnost davanja dugoročne prognoze primenom koeficijenta generacije.

Vreme pojave maksimuma leta leptira.

Podatke o prezimljujućem stadijumu.

Podatke o vremenu pojave gusenica.

Podatke o biljkama na kojima se razvija gusenica.

Podatke o eventualnoj štetnosti kod nas i u svetu.

Kvalitetne fotografije svih obrađenih sovica.

            Knjiga je namenjena stručnjacima za zaštitu bilja, agronomima koji se bave zaštitom bilja, studentima i ljubiteljima prirode koji će pomoću knjige moći da prepoznaju 200 sovica.

            Primerak knjige košta 1.200 dinara + troškovi slanja knjige koji prilikom slanja Post ekspresom koštaju oko 200 dinara po primerku.

            Ukoliko ste zainteresovani za knjigu, možete se javiti autoru vajgandd@sbb.rs ili na 063 326 772.

            Ulov kupusne, povrtne i gama sovice je mali, a ulov metlice je zanemarljivo mali. Stoga nema smisla koristiti insekticide u repi. Toplo vreme pogoduje razvoju Cercospore. Osetljive sorte su jako zahvaćene bolešću i ima njiva koje su podpuno bez starog lista. Za njih je preporuka da se što pre vade ili da se urade dva vezana tretmana fungicidima u roku od 7 dana, Srednje osetljive sorte imaju dosta simptoma ali lisna masa nije ugrožena. Ukoliko ste radili zaštitu repe po preporuci u periodu od 8. do 10. avgusta. Preporučuje se zaštita repe u periodu od 23. do 25. avgusta. Preporučuje se upotreba preparata Sphera 0,33L/ha ili Acanto plus 0,75L/ha ili Duet ultra 0,5 ili Opus team 0,7L/ha.

            Uslovi za razvoj bolesti šećerne repe su u predhodnih nekoliko dana bili nepovoljni. Juče je kiša padala u skoro celoj Vojvodini a promenljivo vreme sa padavinama se očekuje i u narednom periodu. Brojnost sovica je mala. Jedino je ulov gama sovice postao svakodnevan. Preporuka je da ako ste zaštitu radili u period od 25. juna do 07. jula uradite zaštitu šećerne repe u periodu od 21. do 23. jula preparatima Alert S 0,6 L/ha ili Eminent 0,8L/ha ili Eminent star 1,25L/ha. Naravno zaštita se može uraditi i preparatima Sphera 0,33L/ha ili Acanto plus 0,75L/ha ili Duet ultra 0,5 ili Opus team 0,7L/ha. Insekticide ne treba dodavati.

            Uslovi za razvoj prouzrokovača mrke pegavosti lista šećerne repe su u poslednjih nedkoliko dana povoljni. Uslovi za ostvarenje infekcije su na nižim delovima parcela gde se duže zadržavala voda su bili ispunjeni poslednjih nekoliko dana. Brojnost sovica je veoma mala. Preporuka je  da ako ste radili zaštitu repe u periodu od 25 do 27. jula čekate sa narednom zaštitom. Sovice ne treba suzbijati, jer je brojnost veoma mala.

            Usled pada temeperature poslednjih nekoliko dana nije bilo uslova za nove infekcije prouzrokovačem mrke pegavosti lista – Cercospora beticola. Brojnost sovica na klopci je veoma mala.

Pošto se zbog kiše nije mogla vršiti zaštita fungicidima u predhodnih nekoliko dana, sa zaštitom treba početi što pre, prema preporuci iz predhodnog upozorenja.

     Brojnost povrtne sovice je mala na svetlosnoj klopci. Meteorološki uslovi za ostvarenje infekcije repe gljivom Cercospora beticola, prouzrokovačem mrke pegavosti lista su i tokom poslednjih nedelju dana bili veoma povoljni, jer su noćne temerature bile visoke, a vlažnost vazduha velika. Zaštitu šećerne repe treba obaviti u periodu od 25 do 27. juna, a ako vreme bude loše odmah nakon toga. Preporučuje se upotreba preparata Sphera 0,33L/ha ili Acanto plus 0,75L/ha ili Amistar extra 0,75L/ha ili Duet ultra 0,5 ili Opus team 0,7L/ha. Insekticide ne treba dodavati.

     Brojnost povrtne sovice je velika na svetlosnoj klopci. Meteorološki slovi za ostavrenje razvoj pegavosti lista Cercospore su u poslednjih nedelju dana bili veoma povoljni. Zaštitu šećerne repe od bolesti i štetočina ne treba raditi tokom ove nedelje jer ovim sovicama ne pogoduju ovako visoke temeprature, pa će jaja masovno propadati. Infekcioni potencijal Cercospore je još uvek mali, pa ni zaštitu repe od Cercospor-e još uvek ne treba raditi.

            Repe semenjače obavezno treba ukloniti iz useva repe, jer se samonikla šećerna repa, iz obične repe može ukloniti jedino ručno. Sada Vam je potrebno da uklonite nekoliko velikih repa, a ako se osemene, moraćete narednih godina da uklonite veliki broj malih repa što je mnogo skuplje i komplikovanije.

            Vilinu kosicu možete efikasno suzbiti preparatom Kerb 3,5 kg/ha.

     Meteoroloski uslovi za razvoj bakterioza i Ramularia na repi su postali nepovoljni. Uslovi za razvoj Cercospora su postali veoma povoljni. Na listovima nekih useva šećerne repe se javlja veći broj pega. Pod običnom lupom se vide velike razlike, nije neophodan mikroskop! Na fotografiji bez strelice je izgled pega koje prouzrokuje bakterija. Na fotografiji sa crvenom strelicom je izgled pega pod lupom koje prouzrokuje Cercospora. Unutar tih pega su „crne tačkice“. Na fotografiji sa plavom strelicom je izgled pega pod lupom koje prouzrokuje Ramularia. Unutar tih pega su „bele tačkice“ . Veoma je bitno da ustanovite kakve pege su na listovima vaše repe. Neophodno je da se jednom nedeljno kontroliše broj pega, uvek na istim biljkama.

            Za sada je broj pega Cercospore veoma mali i nije potrebno raditi  zaštitu šećerne repe!

Za suzbijanje divljih sirkova,muhara i drugih travnih korova u usevima soje,suncokreta,secerne repe,krompira,lucerke graskova i drugih kultura preporucujemo upotrebu herbicida FOCCUS ULTRA u kolicini 1.5-2.0 l/ha.

            Tokom hladnog i vlažnog perioda koji je iza nas šećernu repu je napala bakteriozna pegavost lista. Najverovatnije se radi o bakteriji Pseudomonas syringae aptata. Repe koje su sejane nakon 30 marta, kao i repe koje su okružene kanalima za odvodnjavanje su jače zahvaćene. Ukoliko je zahvaćen veliki deo lisne mase preporučuje se upotreba preparata Koccide 2kg/ha ili Neoram u dozi od 2kg/ha. Pošto je najavljena promena vremenskih uslova u toplije i suvlje, ne očekuje se dalje širenje bolesti.

            Šećerne repa posejane u periodu od 16. do 19. marta su nikle sa sklopom od preko 80%. Repe posejane u periodu od 20. do 21. marta su nikle sa sklopom od 30 do 60%. Repina pipa je u stadijumu imaga i počela je da napušta stara repišta. Preporuka je da se oko starih i novih repišta kopaju kanali za pipu. Obzirom na vremensku prognozu ne predviđa se da će pipa početi da leti u narednih nekoliko dana. Da pipa ne bi ušla vitalna u novo repište preporučuje se ukoliko nema kanala pravljenje barijera sa insekticidima. Najbolje je koristiti praškovite insekticide, ali su dobri i granulisani, i njih treba rasuti po površini. Ukoliko dođe do ulaska pipe u novo repište preporučuje se upotreba preparata bez produženog delovanja, kao na primer Fastak 1,5dl/ha, Sumi alpha 0,2L/ha ili Karate zeon 0,2 L/ha, jer nema dovoljno lisne mase! Po potrebi ponavljati prskanje i tri puta dnevno na uvratinama.

            U periodu od 02. do 05. avgusta preporučuje se zaštita šećerne repe upotrebom gotovih kombinacija fungicida Amistar extra 0,75L/ha, Charisma 1,25L/ha, Eminent star 1L/ha, Alto combi 0,5L/ha ili Alert S 0,6L/ha ili pravljenje kombinacija fungicida na primer Eminent 0,5L/ha+Odeon 0,8kg/ha, Bumper 1L/ha + Odeon 0,8kg/ha, ili Rias 0,35L/ha + Bravo 1L/ha.

          Brojnost lisnih sovica je veoma mala pa u narednih 10 dana ne treba vršiti ni preglede useva ni upotrebu insekticida.

        Pošto se do 01. avgusta ne predviđaju padavine, neće biti uslova za nove infekcije od Cercospore. Ukoliko ste zaštitu šećerne repe vršili pre 10. jula a do padavina ipak dođe treba u roku od 48 sati od početka kiše ponoviti zaštitu. Oni koji su radili zaštitu po preporuci Agroupozorenja, ne treba da vrše zaštitu ni u slučaju kiše.

         Brojnost lisnih sovica je veoma mala pa ne treba vršiti zaštitu repe od štetočina.

            Za zaštitu šećerne repe preporučuje se upotreba gotovih kombinacija fungicida Amistar extra 0,75L/ha, Charisma 1,25L/ha, Eminent star 1L/ha, Alto combi 0,5L/ha ili Alert S 0,6L/ha ili pravljenje kombinacija na primer Eminent 0,5L/ha+Odeon 0,8kg/ha, Bumper 1L/ha + Odeon 0,8kg/ha, ili Rias 0,35L/ha + Bravo 1L/ha.

             Infekcioni potencijal Cerkospore je još uvek mali. Na osetljivim sortama se mogu pronaći i listovi sa dosta pega, pa na njima treba vršiti zaštitu fungicidima u narednih 5 dana. Na sortama šećerne repe koje su srednje odporne ili odporne ne treba raditi zaštitu ni u narednih pet dana.

             Brojnost leptira kupusne sovice je još uvek jako mala i ne treba raditi zaštitu insekticidima.

            Na većini mesta u Vojvodini došlo je do ispunjenja meteoroloških uslova za razvoj pegavosti lista repe (Cercospora beticola). Međutim, pregledom repe je ustanovljeno da na pegama koje su registrovane nema konidija gljive.

Brojnost lisnih sovica je veoma mala, pa šećernu repu ne treba pregledati na prisustvo jajnih legala ni gusenica.

Prema tome, zaštitu šećerne repe od pegavosti repe i sovica ni u narednih 5 dana ne treba spovoditi.

            U periodu od 12 do 15 juna ni u jednom području Vojvodine nije bilo uslova za ostvarenje infekcije gljivom Cercospora beticola. Ni u narednih 5 dana ne treba vršiti zaštitu fungicidima. Pege koje se javljaju na listovima su uglavnom posledica pojave gljive Ramularia beticola. Takve pege su veće, nepravilnog oblika i nemaju ljubičasti oreol. Fotografija je u prilogu.

            Brojnost lisnih sovica je veoma mala, pa ne treba vršiti zaštitu šećerne repe insekticidma.

              U području severnog i srednjeg Banata i centralnog dela Bačke je došlo do ispunjenja meteoroloških uslova za ostvarenje infekcije od Cercospore. Međutim pošto nema infekcionog potencijala gljiva, zaštitu šećere repe ne treba vršiti u narednih pet dana. U pegama koje su nađene nije utvrđeno prisustvo spora gljive.

           Lisne sovice su u toliko maloj brojnosti da smatramo da upotreba insekticida u ovom periodu nema opravdanje. 

         Na Telečkoj visoravni se preporučuje suzbijanje repine pipe na svim površinama, u narednim danima, jer je napad ove godine bio jak. Na ostalom području potrebno je uraditi suzbijanje repine pipe na svim parcelama koje su 500 metara od parcela na kojima se naredne godine planira gajenje šećerne repe. Ovim suzbijanjem će se smanjiti napad tokom perioda u kome repina pipa ne leti.

       Preporučuje se upotreba preparata Pyrinex 1,5-2L/ha, Talstar 2dl/ha, Karate zeon 2,5dL/ha,  te preparata na bazi fentiona, fenitrotiona, cipermetrina.

       Iako su letovi repine pipe pojedinačni, ipak treba obratiti pažnju na šećerne repe, posebno na one koje su sejane posle 25. marta, a u blizini su prošlogodišnjih repišta. Za suzbijanje se mogu koristiti Lebaycid i Nurel D.