Štetni organizmi

Malina

Ozima sovica - Agrotis segetum pojava 2018. godine i prognoza za 2019. godinu [03.12.2018]

            Ozima sovica je tokom 2018. godine bila prisutna u tri generacije. Leptiri prve generacije su bili prisutni od 01. maja do 01. juna. Leptiri su hvatani sa kraćim pauzama u letu, najčešće po jedan do dva primerka za noć. Maksimum leta je zabeležen samo u Somboru 11. maja, kada je zabeleženo pet leptira za noć. Nakon ovog perioda zabeležena su još dva leptira 13. juna i jedan 19. juna u Čelarevu. Tokom leta prve generacije je zabeleženo 37 leptira u Somboru i 23 u Čelarevu. To je oko 20% veća brojnost u odnosu na predhodni desetogodišnji period.

            Druga generacija je bila prisutna od 03. jula do 20. avgusta. Hvatano je po jedan do tri primerka za noć, sa kraćim i dužim pauzama u letu, pa se maksimum leta ne može uočiti. U Somboru je zabeleženo 18, a u Čelarevu 28 leptira.

            Treća generacija je bila prisutna od 26. avgusta do 19. oktobra. Za noć je hvatano uvek po jedan do dva primerka, a let je na oba lokaliteta imao kraće i duže pauze u letu. U Somboru je zabeleženo 13 a u Čelarevu 20 leptira treće generacije.

            Pojava leptira prve generacije je bila u uobičajeno vreme. Međutim brojnost je porasla brže nego što je to uobičajeno. Druga generacija je počela sa letom pet do 10 dana ranije nego što je to uobičajeno. Brojnost druge generacije je bila veoma mala, pa se dinamika leta u Somboru gotovo ne uočava. U Čelarevu leptiri su bili brojniji, a najveća brojnost je zabeležena približno u uobičajeno vreme. Treća generacija je bila prisutna u uobičajeno vreme i bila je malobrojnija u odnosu na sada već uobičajenu brojnost leptira u ovom periodu godine.

            Tokom 2018. godine, nisu registrovane ekonomski značajne štete od gusenica ozime sovice u ratarstvu i povrtarstvu.

            Koeficijent generacije po Meszarosu u Somboru je manji od 1, a u Čelarevu veći od 1. Na osnovu koeficijenta generacije u Somboru i okolini očekuje se smanjenje brojnosti leptira prve generacije 2019. godine, a u okolini Čelareva povećanje brojnosti. Brojnost leptira u Somboru je četvorostruko manja u odnosu na prosečnu, a u Čelarevu dvostruko manja u odnosu na prosečnu. Zato smatramo da nije potrebno preduzimati mere zaštite kasno posejanih kukuruza, kao ni rasade paprike, paradajza, bostana i kupusa na kojima se gusenice prve generacije ozime sovice razvijaju.

Meteorološke prilike 2018. godine [08.10.2018]

     Iza nas je još jedna vegetacija. Vremenski uslovi su bili izuzetno topli. Vremenske podatke za mesto Sombor u kontinuitetu imamo za period od 1955. do 2018. godine, pa se dalja analiza odnosi na merno mesto u Somboru. Obzirom da je klima Vojvodine prilično ujednačena što se tiče temperatura, podaci daju stvarnu sliku za temperaturne uslove u celoj Vojvodini.

     Na grafikonu temperatura i padavina su prikazane srednje mesečne temperature za raniji period i tokom vegetacije 2018. godine. Vidi se da je su svi meseci bili značajno topliji u odnosu na višegodišnje vrednosti. April je bio topliji za čak 5.1OC; maj za čak 3,7OC, jun za 1,9OC, jul za 1,2OC, avgust za čak 3,6OC i septembar za čak 2,2 OC. U proseku ceo period je bio topliji za čak 2,9OC u odnosu na prosek. Ove cifre se možda čine male, ali ako se uzme u obzir da je višegodišnja prosečna temperatura u aprilu 11,5OC a da je tokom 2018. godine bila 16,6OC to je povećanje od preko 30%!!! Za maj je to povećanje iznosilo skoro 20%!!! Ceo vegetacioni period je bio topliji za više od 15%!

     Ove izuzetno visoke temperature pratio je veoma loš raspored padavina. U aprilu i maju zabeleženo je čak 46mm padavina manje u odnosu na prosek. Zahvaljujući dobroj zalihi padavina iz zime, tokom aprila ozime gajene biljke nisu patile od suše, ali je krajem maja suša značajno počela da utiče na prinose ovih biljaka. U junu, julu i avgustu je zabeležena mnogo veća visina padavina u odnosu na prosek za 57mm u junu, i 27mm u julu i agustu. Tokom septembra je zabeleženo 4 mm padavina manje u odnosu na prosečnu vrednost. Kada se u obzir uzme ceo period od aprila do septembra, vidi se da je palo 60,7mm više padavina od proseka. Posle veoma sušnog aprila i maja, jari usevi su imali dosta padavina u ključnom periodu za formiranje dobrih prinosa.

     Najveća razlika je nastala u ranijem sazrevanju soje, kruške, kukuruza, lešnika, sunokreta, pa čak i većine sorti jabuka u odnosu na prosečne vrednosti. Krompir je u periodu kada zahteva niže temperature bio izložen visokim temperaturama, pa su prinosi značajno niži. Od štetočina dominirale su toploljubive vrste kao što je pamukova (kukurzna) sovica. Kod većine vrsta leptira, koje mogu biti štetne je zabeležena treća generacija, iako je uobičajeno da imaju dve generacije godišnje.

Sakupljanje prazne ambalaže od pesticida [07.06.2018]

      Udruženje proizvođača SECPA na području Sombora, Apatina i Odžaka će uskoro vršiti prikupljanje ambalaže od upotrebljenih sredstava za zaštitu bilja.

11. juna Kupusina 8-9.30, Prigravica 10 - 11, Svilojevo 11.30-13.00 i Sonta 13.30-16.00 časova

12. juna Bački Breg 8-9.30, Bezdan 10-11, Sombor 11.30-14.00 i Stapar 14.30 - 16.00 časova

13. juna Riđica 8-9.00, Svetozar Miletić 9.30-11.00, Aleksa Šantić 13.30-14.30 i Kljajićevo 15-16 časova

14. juna Doroslovo 8-10.30, Srpski Miletić 11-12, Karavukovo 12.30-13.30, Deronje 14-15 časova

15. juna Bački Brestovac 8-9, Bački Gračac 9.30-11, Odžaci 11.30-12.30, Lalić 13-14, Ratkovo 15-16 časova.

          Ambalaža treba da je tri puta isprana odmah nakon pražnjenja da bi bila preuzeta i uništena tako da ne šteti okolini. 

     Pridružite se akciji kako bi živeli u bezbednom okruženju, bez opasnog otpada!

Više iinformacija možete dobiti u Poljoprivrednoj stručnoj službi u Somboru ili na sajtu SECPA

Aktuelna zaštita maline [16.05.2018]

Nestabilne vremenske prilike koje prouzrokuju povremenu kišu i povećanu vlažnost vazduha mogu dovesti do pojave prouzrokovača zaraze sive truleži plodova i ljubičaste pegavosti izdanaka maline. Maline se u zavisnosti od sortimenta i lokaliteta nalaze u fenofazi 30% cvetova prisutno do pojave plodova (BBCH 63-69) i u toj fazi je veoma osetljiva po pitanju ovih infekcija. Poljoprivrednim proizvođačima se preporučuje upotreba preparata...

Zaštita maline [29.04.2018]

Zavisno od lokaliteta i sortimenta, malina se nalazi u fenofazi razvoja cvetnih pupoljaka (BBCH 51-59).

Vizuelnim pregledom je ustanovljeno prisustvo eriofidne grinje lista (Phyllocoptes gracilis) pa se u cilju njenog suzbijanja preporučuje...

U narednom periodu treba obaviti tretman protiv prouzrokovača bolesti sušenja izdanaka i uvenuća pupoljaka i rodnih grančica maline sledećim preparatima...

Takođe vizuelnim pregledom je ustanovljeno prisustvo malinine muve galice (Lasioptera rubi) pa se u cilju njenod suzbijanja preporučuje...

U cilju zaštite pčela tretmane obaviti pre početka cvetanja i u večernjim časovima!

Aktuelna zaštita maline [15.03.2018]

Vizuelnim pregledom zasada maline sorte Vilamet, Meeker i Tulameen utvrđeno je da se ona nalazi, zavisno od sorte i lokaliteta u fenofazama od bubrenja pupoljaka do pupoljci pokazuju zelene vrhove (BBCH 03-09). U cilju smanjivanja infektivnog potencijala prouzrokovača bolesti sušenja izdanaka, ljubičaste pegavosti izdanaka (Didymella applanata), antraknoze, proizvođačima se preporučuje preventivni tretman čim vreme dozvoli nekim od sledećih preparata...

Knjiga Sredstva za zaštitu bilja u Srbiji 2018. godine [09.03.2018]

Od strane izdavača iz Sombora, firme Agrorpotekt doo, u prodaju je ušla knjiga Podaci o Sredstvima za zaštitu bilja u Srbiji 2018. godine, autora dr Dragana Vajganda i Nemanje Raića.

   Knjiga sadrži pregled preko 900 sredstva za zaštitu bilja koji će se naći u prodaji 2018. godine. U odnosu na knjigu o Sredstvima za zaštitu bilja u 2017. godini, nova knjiga sadrži podatke o oko 60 preparata koji su prvi put registrovani tokom prošle godine. Takođe tu su i podaci o proširenju dozvola za korištenje kod 50tak preparata. U knjigu nisu uneti podaci o oko 60 registrovanih prepatara čiji nosioci registracija nisu više aktivna privredna društva. Takođe nisu uneti podaci ni za oko 200 preparata koje zastupnici ili distributeri ne planiraju da uvoze tokom ove godine.

    Sredstva su poređana po azbučnom redosledu imena preparata, pa se sredstva lako mogu pronaći u knjizi. Za svako sredstvo u knjizi su podaci o formulaciji sredstva, naziv i količina aktivne materije, pripadnost aktivne materije po komitetima rezistencije, otrovnost preparata za pčele, podatak o radnoj karenci, mestu primene, nameni, dozi ili koncentraciji primene i karenci.

    Osim podataka o pojedinačnim preparatima knjiga sadrži i nekoliko pregleda podataka koji su sadržani kod pojedinačnih preparata. Tu je pregled proizvođača i zastupnika sredstava za zaštitu bilja. Veoma je koristan i pregled herbicida sa uticajem na plodored. Naredni je pregled preparata po mestu primene, odnosno biljnoj vrsti ili zasadu gde je preparat registrovan. Osim imena preparata ovaj pregled sadrži i podatak o karenci, vremenu koje treba da prođe od primene do žetve.

   Rezistencija - otpornost štetnih organizama je pojava koja se sve češće javlja kod insekata, gljiva i korova. Knjiga sadrži pregled aktivnih materija po mehanizmima delovanja, jer ukoliko je neki organizam razvio odpornost prema nekom sredstvu, ni druga sredstva koja imaju aktivnu materiju iz iste grupe po mehanizmu delovanja neće imati nikakvo delovanje na njega. U ovom pregledu je dat i podatak o datumu do koga aktivna materija trenutno ima odobrenje za korištenje u Evropskoj uniji. Poslednji je pregled preparata po aktivnim materijama, gde su za svaku aktivnu materiju navedeni preparati koji je sadrže i količina aktivne materije u preparatu.

     U knjizi se nalazi i deo sredstava za ishranu bilja i oplemenjivači zemljišta koji prema istraživanjima mogu imati određenu ulogu i u zaštiti bilja. Takođe tu su i podaci o preparatima koji sadrže žive organizme, prirodne neprijatelje koje možemo nabaviti na tržištu Srbije.

    Knjiga je posvećena dr Živici Radin, doajenu entomologije i insekticida koja je živela i radila u Somboru do jeseni prošle godine.

 

    Obim knjige je 370 strana, a izgled svih poglavlja može se videti na http://agroprotekt.leptiri.co.rs/knjige/sredstva.htm

    Cena knjige je 1920 dinara (sa PDVom) + troškovi slanja (oko 200) dinara i može se naručiti na vajgandd@sbb.rs ili na telefon 063 11 838 00. 

Da li je došlo do oštećenja voća od niskih temp?! [01.03.2018]

Kasna zima, je na žalost donela i vrlo niske temperature. U većini regiona pre svega kajsija i brekva su polako krenule sa vegetacijom, pre ovog polarnog talasa.  Samo u regionima srednja i severna Bačka i Banat još se sve biljne vrste nalaze u fazi mirovanja.  Posle ponoći 1.marta zabeležene su temperature do -25°C u regionu Sombora i Subotice, a u ostalim regionima do -15 (-17) °C.

Prema literaturnim podacima prozvodni minimum  za različite voćne vrste su sledeći:

Voćna vrsta

Proizvodni(1)  min.  zimisko mirovanje                Proizvod min.  faza pucanje pupoljaka                   

 

jabuka

 -25°C                                                                              - 9,5°C

 

kruška

-25°C (-30°C)                                                                  - 9,5°C

 

Dunja

-30°C                                                  

 

Šljiva

 -25°C                                                                              - 10°C

 

Breskva

-26°C (-30°C)                                                                    - 8°C

 

Kajsija

-25°C                                                                              - 9,4°C

 

Trešnja

-28°C                                                                                 - 8°C

 

Višnja

-40°C                                                                               - 9,5°C

 

Orah

-16°C

 

Lešnik

Do -30°C

 

Vinova loza

-24°C (okca)                                                                     -10°C

-26°C (lastari)                                                       

-30°C (drvo)

 

Malina

Do -26°C

 

 (1)proizvodni minimum podrazumeva da na tim temperaturama još ne nastupaju značajnija oštećenja biljnih tkiva (pupoljci i drvo). 

Trenutna  situacija upućuje na to da, na žalost, treba računati sa oštećenjenima od mraza u svim reginoma pre svega na kajsiji, breskvi i orahu. Ovome idu u prilog činjenice da je voće već duže vreme izprovocirano toplim talasima tokom januara i prve polovine februara meseca. Pa su biljke dočekali hladan talas slabo iskaljenje. Osim toga nalazimo se u periodu pred kretanje vegetacije kada biljke u mirovanju drže samo niske temperature, a njihova tolerancija na niske temperature opada.  

Međutim, osim breskve, kajsije i oraha ostale voćne vrste ipak bi trebalo da su izdržale bez bitnijih oštećenja ovaj hladan talas (vidi tabelu gore). Izuzetno niske temperature su trajale kratko 3-4 sata, a i uglavnom nizu prelazile teoretske granice tolerancije za ovaj stadijum razvoja u kome se nalaze voćne vrste.

 Prve procene šteta će se moći uraditi nakon otopljavanja (početkom sledeće nedelje), a potpunu sliku ćemo imati nakon kretanja vegetacije.  U svakom slučaju kod breskve, kajsije i oraha ako do sada nije rađena rezidba i ne raditi je do cvetanja dok se ne vidi šta će ostati. Kod ostalih voćnih vrsta nastaviti sa uobičajenim aktivnostima pripreme za novu vegetaciju

Pretplata na Agroupozorenje za 2018. godinu [27.02.2018]

     Sajtu Agroupozoren!e može da se pristupi kao običan korisnik i kao pretplatnik.

     Običan korisnik vidi deo vesti, to jest najavu događaja, a pretplatnik osim vesti vidi i konkretnu preporuku odnosno signal za tretiranja ili agrotehničku meru. Ipak najveća razlika je u dostupnosti podataka.

     Podatke prikupljene sa feromonskih i svetlosnih klopki te rezultate matematičkih modela o razvoju bolesti i štetočina običan korisnik vidi za mnogo kraći period u nazad i samo tekući dan u napred. Pretplatnik vidi podatke za duži vremenski interval u nazad, ali ono što je još važnije, vidi podatke matematičkih modela za tri dana unapred. Kada počne vegetacija podatke o brzini razvoja bolesti i štetočina ili o tome da li će doći do ispunjenja uslova za infekciju ili ne, pretplatnici vide za naredna tri dana. Prognozirani podaci se daje na osnovu vremenske prognoze i tačni su onoliko koliko je tačna vremenska prognoza. Svima nama u poljoprivredi i zaštiti bilja uopšte je poznato da se vremenske prognoze često ne ostvare, pa zato te podatke moramo uzmati sa velikom rezervom. Ipak oni nam daju pravac u kome treba da planiramo svoje poslove.

     Pretplata za 2018. godinu iznosi 3000 dinara (2500 din + 20% PDV) i važi od momenta uplate do 31. decembra ove godine. Ukoliko ste zainteresovani da postanete pretplatnik, javite se na vajgandd@sbb.rs ili na 063 326 772. Najpre će Vam biti poslan korisnički Ugovor na uvid i ukoliko se slažete sa njim, biće Vam poslani Ugovor i uplatnica za plaćenje pretplate.

Klopke i mamci za azijsku voćnu mušicu - Drosophila suzukii [22.02.2018]

    Azijska voćna mušica - Drosophila suzukii je nova štetočina na našim prostorima. Brojnost u Srbiji iz godine u godinu raste. Štete pravi najradije na trešnji, malini, ali i na šljivi, kupini, jagodi, borovnici, grožđu, paprici, paradajzu. 

     Ženka polaže do 300 jaja tokom 7 do 16 dana u plodove koji su počeli da sazrevaju. Kada plod sazre prepun je belih larvi. Prilikom polaganja jaja ženka ubada legalicu u plod. Male rupe se mogu uočiti na plodu, a ti plodovi veoma su podložni truljenju. Ako se ne primenjuju mere kontrole, šteta može biti potpuna! Najpovoljnija temperatura za razvoj je 20OC. Na zimsko mirovanje ide na temperaturama ispod 5OC. 

     Drosal Pro klopka je razvijena u Švajcarskoj u saradnji naučnika sa proizvođačima voća i vinove loze. Klopka se puni posebno pripremljenim  Drosal  lure mamak koji se pokazao najefikasnijim u privlačenju azijske voćne mušice. Istovremeno on privlači i domaću voćnu mušicu, koja se razvija samo na prezrelim plodovima.  Mamak privlači mušice koje  ulaze u klopku sleću na njega, dave se u njemu i potonu. Klopka Drosal Pro se može koristiti veći broj godina. Drosal Lure mamac je rastvor koji se u zavisnosti od vremenskih prilika treba zamenuti novim svakih 3 do 4 nedelje.

     Preporuka je da se klopke postave čim počne razvoj plodova. Klopka se mora postaviti najkasnije kada plodovi počnu da menjaju boju. Klopke se najpre postave na obodu parcele na razmak 5 do 10 m. Čim se primete prvi primerci u klopci treba početi sa masovnim izlovljavanjem, tako što se na većim površinama klopke na obodima polja postave na svakih 2 metra. Na manjim površinama i pri većoj brojnosti klopke treba postaviti na celom polju. Klopke treba da su u visini plodova, kod jagoda na zemlji, kod malina i kupina na 30 do 120cm, kod trešanja od 1 do 2m.

      Sama upotreba klopki ne može da reši problem koji može da stvori azijska voćna mušica. Ipak klopke značajno smanjuju štete i pomoć su hemijskom suzbijanju, smanjujući njihovu upotrebu i odlažući pojavu rezistencije.

      Veoma je važno pridržavati se ostalih mera koje podrazumevaju odličnu higijenu u skladištu i u polju:

Uklanjanje prezrelih i oštećenih plodova je najbitnija mera. Ni jedan plod bilo prezreo ili truo, ne sme ostati na otvorenom. Plodove koji nisu za prodaju treba prikupljati u posude koje će stojati na suncu 7-10 dana i biti prekrivene čvrstim poklopcem ili mrežom (od tila ili drugom gustom mrežom koja služi i za komarce, kako se ispilele mušice ne bi vratile u polje i nastavile razvoj).  

Skraćivanje razmaka između berbi je naredna veoma bitna mera smanjenja šteta.

U slučaju gajenja osetljivih biljaka na malim površinama okruženim samoniklim biljem, najbolje je koristiti prekrivanje celog useva insekatskom mrežom, jer će i pored klopki broj plodova koje napadne azijska voćna mušica biti velik.

     Cena Drosal Cup klopke je 360 dinara komad, a 1L DrosaLure mamka 1200 dinara.

Proizvođač: Andermatt Biocontrol AG, Stahlmatten 6, 6146 Grossdietwil, Švajcarska

Prodaja: Agroprotekt doo, Nikole Pašića 9, 25000 Sombor, telefon 063 326 772 vajgandd@sbb.rs

62 seminar biljne zaštite u Hrvatskoj [03.02.2018]

   U periodu od 6. do 9. februara 2018., u organizaciji Hrvatskog društva biljne zaštite i Agronomskog fakulteta u Zagrebu, održaće se 62. seminar biljne zaštite. 

    Više podataka o seminaru možete pronaći na sajtu Hrvatskog društva biljne zaštite.

13. savetovanje hrvatskih voćara [27.01.2018]

     U periodu od 1. do 3. marta 2018. godine u Daruvaru, Daruvarske toplice, biće održano 13. naučno - stručno savetovanje hrvatskih voćara sa međunarodnim učešćem. Savetovanje se održava u Kino dvorani "30. svibnja" Pučkog otvorenog učilišta. 

     Glavna tema je lupinasto (= orašasto) voće. Osim tema o orahu, lešniku, kestenu, okvirnim programom su predviđena predavanje i o pomotehnici i zaštiti bilja i drugih voćarskim kultura.

      Kotizacija za celo savetovanje je 200 kuna, a jednodnevna kotizacija 100 kuna.

      Smeštaj je predviđen u Daruvarskim toplicama pa je do 1 februara potrebno kontaktirati hotel radi rezervacije na rezervacije@daruvarkse-toplice.hr 

      Više podataka o savjetovanju možete pronaći na 13 savjetovanje hrvatskih vocara.

Kolika je opasnost do izmrzavanja biljaka zbog blage zime?!! [09.01.2018]

Izuzetno toplo vreme zabrinjava proizvođače, da će doći do kretanja vegetacije. Međutim, treba znati da u periodu decembar -januar sve kod nas gajenje biljne vrste, se nalaze u fazi "dubokog zimskog mirovanja". Tako da, ovakvi kratkotrajni periodi toplog vremena, ne mogu da isprovociraju kretanje vegetacije. Jedina opasnost može da bude nagla smena izuzetno toplog i izuzetno hladnog vremena. Tada su moguća oštećenja pupoljaka ili izdanaka pre svega uljane repice, breskve, kajsije, lešnika.... Negde tokom prve polovine februara meseca većina biljnih vrsta će ući u fazu tzv."prinudnog zimskog mirovanja". To je period kada samo niske temperature, koče kretanje vegetacije. Tada će ovakvi topli talasi već moći da isporvociranju kretanje sokova nekih biljnih vrsta. Čime će i rizik od izmrzavnja biti znatno veći.

Uglavnom do kraja meseca januara možemo biti mirni, pošto su rizici od bilo kakvih šteta usled blage zime, svedeni na najminimalniju meru.

Savetovanje o savremenoj proizvodnji voća 2017 u Novom Sadu [06.12.2017]

      Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu i Društvo voćara Vojvodine organizuju Savetovanje o savremenoj proizvodnji voća. Savetovanje će se održati u amfiteatru Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu 9. decembra 2017. godine. 

Program predviđa sledeće aktivnosti:

830–930           Okupljanje učesnika

 930–1000         Svečano otvaranje skupa

1000–1020        Stanje i perspektiva proizvodnje voća u Srbiji – analiza 2017. godine, kuda i kako dalje

Prof. dr Zoran Keserović, Poljoprivredni fakultet Novi Sad, Srbija

 1020–1100        Prednosti korišćenja novih HBED helata za rešavanje problema hloroze uzrokovane nedostatkom gvožđa, Laurent Aubertin, Van Iperen International, Holandija

 1100–1130         Diskusija, pauza sa osveženjem

 1130–1150         Kako i zašto osnivati zadruge u oblasti poljoprivrede, Jelena Nestorov, zadružni savez Vojvodine

 1150–1230         Primena biostimulatora u voćarstvu, Christian Hubner, Van Iperen International, Holandija

 1230–1300       Diskusija, pauza sa osveženjem

 1300–1340      Tehnologije upravljanja etilenom pre i posle berbe u cilju očuvanja kvaliteta plodova, Przemysław Badowski, Agrofresh, Poljska      

  1340–1400       Savremena tehnologija proizvodnje borovnice

Prof. dr Jasminka Milivojević, Poljoprivredni fakultet Beograd, Srbija

 1400–1420       Pojava i suzbijanje značajnijih štetnih organizama leske u svetu i kod nas

dr Marko Injac, Agrosava, Beograd

 1420                 Diskusija

 U holu ispred amfiteatra, biće održan i mini sajam opreme za voćarstvo.

XIV savetovanje o zastiti bilja Srbije [11.11.2017]

     U periodu od 27. novembra do 01. decembra u organizaciji Društva za zaštitu bilja Srbije na Zlatiboru će se održati XIV savetovanje o zaštiti bilja Srbije. Program savetovanje i druge informacije možete pronaći ako odete na sajt Društva

Meteorološke prilike vegetacije 2017 godine [08.11.2017]

            Iza nas je još jedna vegetacija. Vremenski uslovi su bili izuzetno topli. Vremenske podatke za mesto Sombor u kontinuitetu imamo za period od 1955.  do 2017. godine, pa se dalja analiza odnosi na Sombor. Obzirom da je klima Vojvodine prilično ujednačena što se tiče temperatura, podaci daju stvarnu sliku za temperaturne uslove u celoj Vojvodini. Deo podataka iz prošlosti je dobijen od Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu i na tome im se zahvaljujem.

         Na grafikonu temperatura i padavina su prikazane srednje mesečne temperature tokom 2017. godine. Vidi se da je samo april bio na nivou višegodišnjih vrednosti. Svi ostali meseci su bili toplijii od proseka i to: maj za 0.9OC, jun za 2,6OC, jul za 1,5OC, avgust za čak 4,4OC i septembar za 0,8 OC. U proseku ceo period je bio topliji za 1,7OC u odnosu na prosek. Kod temperatura bio je značajan mraz 27. marta koji je značajno smanjio rod jabuke i drugog voća posebno u nekim regionima.

            Avgust je temperaturno bio najekstremniji. Tokom avgusta je izmerena srednja temperatura od 25.3OC, što je najviša srednja mesečna temperatura ikad zabeležena. (Do sada je mesečni rekord izmeren u julu 2012. godine i iznosio je 25.1OC). Na grafikonu srednjih mesečnih temperatura za avgust se vidi jedna kriva i jedna prava linija. Kriva predstavlja mesečne temperature po godinama i vidi se da su temperature u avgustu sve više i više. Od 2007. godine, svi avgusti su bili topliji od višegodišnjeg proseka koji za avgust iznosi 20.9 OC! Prava linija predstavlja trend - pravac povećanja srednje mesečne temperature u avgustu. Od 1955. godine do sada, srednja mesečna temperatura je porasla sa 19,3 OC na 22.7OC ili za 3,4 OC odnosno za 15%!

            Visoke temperature u 2017. godini pratio je neravnomeran raspored padavina. Visina padavima tokom 2017. godine je u aprilu bila veća za 1 mm i u septembru za 22mm. Tokom ostalih meseci u 2017. godini visina padavina je bila niža u odnosu na srednje vrednosti i to u maju za 6mm, junu za 24mm, julu za 11mm i avgustu za 29mm. Niže padavine u odnosu na višegodišnji prosek nisu očekivane, jer više temperature obično prate i više padavine. Tokom vegetacionog perioda je palo za 48 mm padavina manje nego što je to prosek. Ukoliko iz računanja izuzmeno septembar, kada su kukuruz, soja i suncokret već završili vegetaciju onda je manjak padavina iznosio 70mm!!!

            Iza nas je vegetacija koja je bila toplija za 1,7OC u odnosu na prosek i sa 48 mm (70 mm bez septembra) nižim padavinama nego što je to uobičajeno!!! Promena klime ide u pravcu da će deficit vlage tokom proleća i leta biti sve veći što već dovodi da u regionima sa peskovitijim zemljištem ozime kulture pšenica, ječam i uljana repica zauzimaju sve veći udeo u setvenoj strukturi, jer one obezbeđuju stabilnije prihode nego jare gajene biljke.

Jesenje "plavo" prskanje voća [07.11.2017]

U zasadima voća gde je otpalo više od 70% lisne mase obavezno bi trebalo da se uradi tretman sa nekim bakarnim preparatom. Kod koštičavog voća ovaj tretman je usmeren protiv prezimljujućih formi raznih patogena (koji se održavaju na i u drvetu). Kod jabučaštog voća posebno je značajan, pre svega zbog depresiranja prezimljujućih formi bakteriozne plamenjače Erwinia amylovora.  

Primenjuju se sredstva na bazi bakra, u koncentracijama/dozama koje su najmanje 20% veće od preporučeni iz uputstva za upotrebu (Neoram 0.8kg, Kocid 0.5kg, Everest 0,5 L na 100lit vode...). Prednost dati formulacijama gde je bakar u obliku hidroksida ili oksihlorida. Tretmane raditi kada su temperature iznad +5°C, a ima dovoljno vremena da se depozit osuši dok ne počne da mrzne. Još jednom napominjemo da tretman ima efekta samo u zasadima gde je otpao list.

Takodje mera koja može pomoći u smanjivanju oštećenja i odumiranja delova debla (ljuštenje kore, smolotočina, spljošćavanje delova debla...), naročito u uslovima blagih zima, je krečenje stabala. Krečenje stabala obavezno se radi u jesen, pošto nam je cilj da ublažimo temperaturne oscilacije između dana i noći u deblu, i na taj način umanjujemo verovatnoću oštećenja tkiva. Osim toga smesa ima i fungicidno-baktericidni efekat. Krečna čorba se priprema na sledeći način: 5 kg negašenog kreča, 0.5 kg kuhinjske soli i 0.25 kg sumpora (Tiovit Jet, Kumulus i drugi). Sve pomešati i ugasiti vodom (vode dodati toliko da smesa bude konzistencije mleka). Ostaviti smesu da odstoji 2 dana i tada primentiti. Krečenje usled usporavanja kretanja sokova u voćkama odlaže i početak vegetacije, što može pomoći u izbegavanju ranih prolećnih mrazeva. Ova mera najviše efekata daje kod koštičavog voća (pre svega kajsije, breskve, ali i šljive i višnje/trešnje). 

Zaštita maline od bolesti i štetočina [10.08.2017]

Pošto se za vikend najavljuje kiša. Naša preporuka je da se u petak uradi folijarni tretman sa : Bacilomix specijal 3 l/ha u kombinaciji sa Trafos K ili Nutrifos K ili Fosfivell 3 l/ha.

Radi praćenja brojnosti kao i masovnog izlovljavanja voćne muve (Drosophila suzukii) u zasad malone treba postaviti klopke koje se sastoje od kombinacije : vinsko sirće+šećer+voda+ par kapi detrdženta za pranje suđa. Ukoliko se ustanovi prisustvo voćne muve treba redovno brati plodove, a oštećene i prezrele plodove brati u posebne posude koje treba držati zatvorene najmanje 10 dana.

Bolesti maline u berbi [26.07.2017]

    Berba maline je u toku. Povremene kiše i visoka vlažnost vazduha pogoduju razvoju bolesti. Preporuka je da se narednih par dana uradi zaštita sa: Bacillomix specijal 3 L/ha uz dodatak Trafos K ili Nutri Fos K 3 L/ha. OVi preparati nemaju karencu. Povećanje odpornosti na trulež ploda postiže se i pravilnom ishranom pa je potrebno smanjiti količine azota a povećati ishranu sa Nutri Kalcijum ili Boramin kalcijum ili Wuxal Calcijum primenom folijarno ili preko sistema kap po kap dva puta nedeljno u količini od 0,5-1 L/ha.

Aktuelna zaštita maline [20.05.2017]

Zasadi maline nalaze se u fenofazi BBCH 61-65, početak cvetanja - 50% cvetova otvoreno. Usled nestabilnog vremena, učestale padavine i povecana vlažnost vazduha, može doći do ostvarivanja infekcija patogenom Botrytis cinerea, prouzrokovača sive truleži plodova. Proizvođačima se preporučuje da odrade tretmane nekim od sledećih preparata: Switch 62,5 WG 0,8 kg/ha, Teldor 500SC 1-1,5 L/ha, Linus 1,2-2 L/ha, Luna Sensation 0,6-0,8 L/ha, Signum 1,5 kg/ha. Pošto je malina u cvetanju tretmane raditi isključivo u večernjim časovima kada je aktivnost pčela smanjena. 

   Oni koji žele ekološki prihvatljivije preparate zaštitu neka urade sa Bacillomix specijal 3 L/ha.

Moguć mraz 21,22. aprila - voće [17.04.2017]

Prema vremenskoj prognozi u petak, subota 21,22.aprila, moguća je pojava mraza, u trajanju od 1-3 sata. Mraz je moguć u svim regionima Srbije, ali će jako zavisiti od konfiguracije terena. Prognozirani intenzitet je do -1,5C. Na peskovima i mikrodepresijama moguće su i niže temperature.

Većina voćnih vrste se nalaze u početnim fazama formiranja plodova, osim dunje koja počinje da cveta ili je u fazi crvenog pupa i vinove loze koja je u fazi porasta mladara.

U ovim fazama sve voćne vrste, uključujući i dunju i vinovu lozu kratkotrajne mrazeve do -2C mogu da izdrže bez ili uz minimalne štete. 

Kod jagode treba očekivati oštećenje otvorenih cvetova, međutim pokrivanje agrotekstilom težine 17-18gr značajno može da smanji rizik od izmrzavanja, a agrotekstil težine 30gr može efikasno da pruži zaštitu od kratkotrajnih mrazeva do -3C.  

Ostale moguće mere ublažavanja posledica mraza su:

- orošavanje (antifrost sistemi), skupo, intenzitet vlaženja 3-5 mm/m2/sat, što finija magla

- zadimljavanje slamom, starim gumama itd, relativno jeftino. Važno je da se počne pre nego što temperature padnu ispod 0C. Najbolji efekat je po mirnom vremenu. Dobro je rešenje za mrazeve do -3C.

- zaštita sa tzv. biljnim antifrizima na bazi bakterija iz roda Thiobacillus. Preparati koji mogu da se nabave kod nas, različitim kanalima su Cropaid i NPA-Thiofert. Preporučen momenat primene je četvrtak 20.april (nekoliko sati pre očekivanog mraza). Pruža zaštitu 10 dana, i za mrazeve do -6C.

- primena antistres korektora (Isabion, Delfan, Vellamin, Epin Extra...). Treba ih primeniti neposredno pred mraz ili u prvih 24 sata po početku mraza. Ublažavaju problem kod mrazeva do -2C. Tretman ponoviti nakon mraza u naredna 2-3 dana.

Aktuelna zaštita maline [14.04.2017]

U zavisnosti od lokaliteta i sortimenta, zasadi maline se nalaze u različitim fazama razvoja: razvijena 3-4 lista do jasno izdvojenih zatvorenih pupoljaka (BBCH 13-16).

U narednom periodu treba obaviti tretmane protiv prouzrokovača bolesti sušenja izdanaka i ljubičaste pegavosti izdanaka maline nekim od preparata na bazi a.m. azoksistrobin u sledećim konc. Quadris 0,075-0,1% ili Globaztar 0,1% ili Teatar 0,075-0,1% ili preparatima Orius 25EW 0,075% ili Folicur 250EW 0,075% ili Bounty 0,035%.

Preporučuje se i pregled malinika na prisustvo eriofidne grinje i u slučaju da se konstatuje prisustvo grinja treba dodati i akaricide: Vertimec 018EC ili Amon ili Invert ili Romectin 0,075-0,1% ili Milbeknock 0,1%.

Za suzbijanje malinine muve galice, malinine bube i lisnih vaši koristiti preparate Karate Zeon 5CS 0,02% ili Lamdex 0,02%.

Zaštita maline [22.03.2017]

Vizuelnim pregledom malina sorti Vilamet i Miker ustanovljeno je da se one u zavisnosti od lokaliteta nalaze u fazama od pucanja pupoljaka do početka listanja (BBCH 09-13). U narednom periodu proizvođačima se preporučuje preventivni tretman protiv prouzrokovača bolesti stabla nekim od preparata: Everest u koncentraciji 0,4-0,5%, Cuprozin 35WP u koncentraciji 0,35%, Nordox 0,3% ili Neoram 0,3%.

-

  • Štetni organizmi