Sajt Agroupozorenje se može koristiti u svojstvu neregistrovanog i registrovanog korisnika. Neregistrovani korisnici, kao i registrovani vide sve podatke o štetnim organizmima. Razlika je u vremenkom periodu za koji se podaci vide i u tome što preplatnici vide i konkretne preporuke za upotrebu pesticida. Odlučili smo da visina preplate tokom 2013. godine ostane ista kao i tokom 2012. godine, a to je 2500 dinara. Ukoliko želite da postanete korisnik javite se na vajgandd@sbb.rs ili na telefon 063 326 772.

Operater za sakupljanje i transport opasnog i neopasnog otpada ENVIPACK d.o.o., čiji je osnivač Galenika Fitofarmacija a.d., je tokom 2012. godine poslovao u skladu sa primarnim ciljem da uspostavi sistem za sakupljanje i zbrinjavanje ambalažnog otpada od sredstava za zaštitu bilja (SZB) na celokupnoj teritoriji Republike Srbije, po uzoru na razvijene sisteme zemalja EU.

Realizacijom pilot projekta, baziranog na samostalno razvijenom EKO modelu jedinstvenom za sve proizvođače, punioce, uvoznike i distributere sredstava za zaštitu bilja, ENVIPACK d.o.o. je od februara 2012. godine prvi postavio stabilnu osnovu za dalju izgradnju sistemskog rešenja za sakupljanje i zbrinjavanje otpadne ambalaže od SZB.

Uspešnost realizacije ovog projekta u 2012. godini ogleda se u ostvarenim rezultatima u edukaciji krajnjih korisnika, sakupljanju, razvrstavanju i zbrinjavanju ambalažnog otpada od SZB:

·         Potpisani su sporazumi za sakupljanje i razvrstavanje ambalažnog otpada od pesticida sa 6 sakupljačkih lokacija u Republici Srbiji (CARNEX d.o.o., NEOPLANTA a.d., RUBIN a.d., Alliance One Tobacco d.o.o., PP SAVA KOVAČEVIĆ a.d. i FILIP d.o.o.),

·         Investiciona ulaganja u specijalne metalne kontejnere i plastične vreće za razvrstavanje i privremeno skladištenje opasnog i neopasnog ambalažnog otpada,

·         Edukacija krajnjih korisnika za pravilno postupanje sa ispražnjenom ambalažom i trostruko ispiranje na mestu primene,

·         Organizovano razvrstavanje i sakupljanje ambalažnog otpada sa sakupljačkih lokacija i zbrinjavanje, odnosno tretman 4 t opasnog otpada u saradnji sa domaćim ovlašćenim operaterima,

·         Sakupljeno 2 t ispranog neopasnog ambalažnog otpada koji se može zbrinuti spaljivanjem u cementari,

·         Sakupljeno 15 t opasnog ambalažnog otpada poreklom od sirovina za proizvodnju SZB, koji se ne može tretirati u zemlji, već će biti zbrinut  spaljivanjem (insineracijom) u EU, u januaru 2013. godine,

·         Promocija ENVIPACK d.o.o. i sistemskog rešavanja problema ambalažnog otpada od pesticida su uspešno realizovani kroz učešće ENVIPACK d.o.o. na sajmovima, edukativnim radionicama, prezentacijama i stručnim konferencijama vezanim za zaštitu životne sredine i nacionalnu strategiju održivog razvoja.

U godini koja predstoji, očekuju nas novi izazovi u vidu proširenja uspostavljenog sistema, povećanja količine sistemski sakupljenog ambalažnog otpada, povećanju procenta ispranog otpada u ukupnoj količini i uključivanje svih subjekata koji imaju svoju odgovornost u sistemu.

U zajedničkom je interesu da se, u skladu sa načelima odgovornog poslovanja, sistematskom rešavanju ambalažnog otpada od pesticida koji uspostavlja ENVIPACK d.o.o. priključi što veći broj drugih proizvođača, punilaca, uvoznika i distributera SZB tokom 2013. godine i na taj način, doprinese smanjenju negativnog uticaja ambalažnog otpada od pesticida na životno okruženje.

Problem aflatoksina i drugih mikotoksina postoji od kada je i čovečanstva, iako je tek poslednjih 40 godina objašnjen uzrok, ali i dalje ima mnogo nepoznanica. Činjenica je da je od svih mikotoksina, aflatoksin jedan od najopasnijih i najagresivnijih.

Bez namere da se ulazi u analizu koje kriv što je nastala ovakva situacija oko problema aflatoksina u kukruzu, želja nam je da ukažemo  koje mere se sada mogu preduzeti da bi se umanjile posledice. Takođe, skrećemo pažnju kako da se problem ubuduće minimizira. Treba znati da uslovi u kojima dolazi do formiranja aflatoksina su temperature uskladištenog zrna  25-35°C i vlaga zrna 15% ili više. Naravno treba da imamo oštećena i zaražena zrna sa gljivama iz roda Aspergilus koja se sa polja unose u skladište. Ako imamo sve ove činioce, tada već u polju ili kasnije u skladištu može doći formiranja aflatoksina. Polazeći od ovih uslova razvoja nameću se dve grupe mera:

1. preventivne – odvojeno skladištenje suvog i vlažnog proizvoda i sprečavanje da se povisi vlaga u suvoj robi tokom skladištenja.
2. direktne mere – mešanje zdrave i zaražene robe prilikom prodaje (cilj smanjiti sadržej u masi ispod granične vrednosti), dodavanje zeolita, silikata ili filosilikata koji vežu mikotoksine za sebe (ovi proizvodi mogu da se nabave u prodavnicama stočne hrane), mikrobiološkim putem...

Treba znati da se može utvrditi prisustvo mikotoksina u robi. Postoje:

-          kvalitativne metode (samo pokazuju da li ima ili nema prisustva) ovo su jeftinije metode, reda veličine desetina eura. Za proizvođača ova analiza nije dovoljna pošto prisustvo mikotoksina, ne znači obavezno da roba nije uslovna (U Srbiji MDK za kukuruz je 5 μg/kg)

-          kvantitativne metode (iskazuju tačnu količinu u uzorku) ovo su skuplje metode, ali daje tačnu sliku stanja (da li je roba dobra ili nije)

Da bi analiza dala što  realniji rezultat vrlo je bitno da roba bude pravilno uzorkovana. Kako to uraditi najbolje je da se konsultuje stručno lice.

O aktuelnim rizicima vezanim za hranu u svetu i EU uvek se možete informisati na sajtu Rapid Alert (RASFF portal).

Ovih dana su uočene prve štete na korenu od larvi kukuruzne zlatice. Štete se ogledaju uvidu izgrizanja korena, pa biljke počinju blago da poležu u vidu guščijeg vrata i lako mogu da se isčupaju. Takođe je uočen i početak aktivnosti imaga, ali pošto sada još nema svile na kukuruzu štete pravi izgrizanjem lišća (vidi sliku).

Suzbijanja larava sada nije moguće, ostaje samo nada da će se zadržati kišovito vreme, koje će omogućiti regenraciju korena i sprečiti jače poleganje biljaka.

Suzbijanje imaga za sada nije potrebno, kritičan period će biti u periodu svilanja kukuruza. Tada se odluka o potrebi hemijskog tretmana, može doneti na osnovu šeme koju možete videti ovde.

      Brojnost pamukove (kukuruzne) sovice je mala. Brojnost kukuruznog plamenca je pre nekoliko dana je bila veoma visoka. Cikada Reprtalus panzeri je počela da masovno naseljava kukuruz. Masovnije piljenje larvi kukuruznog plamenca se predviđa  u sledećim terminima: u periodu od 16. do 18. juna u južnom Banatu i Sremu, u periodu od 17. do 20. u južnoj Bačkoj i srednjem Banatu, u periodu od 19. do 22. juna u severnom Banatu i severnoj Bačkoj. U navednim periodima se preporučuje upotreba preparata Avaunt 2,5dL/ha ili Coragen 1,5 dL/ha ili Affirm 2kg/ha. Tri do četiri dana nakon navedenih perioda u semenskom kukuruzu se preporučuje upotreba preparata Pyrinex super 2 L/ha a u kukuruzu šećercu Decis 7dL/ha ili Karate zeon 3dL/ha ili Fastak 3dL/ha. Koristiti najmanje 400 L vode po hektaru.

U regionima Mačva, Srem, Južni Banat i Južna Bačka počelo je piljenje larvi kurkuruzne zlatice (Diabrotica virgifera). U ostalim regionima Srbije početak piljenja se očekuje u narednih 7-10 dana. Prvi vidljive štete (padanje kukruza i povijanje u vidu "guščijeg vrata") se očekuju u drugoj dekadi juna meseca. Štete su moguće na kukuruzu koji se gaji u monokulturi, posebno su ugrožene monokulture od 3 i više godina ponovljene setve.

Mere suzbijanja protiv larava sada su moguće samo unošenjem granulisaniih insekticida međurednom kultivacijom. Seme zaštićeno insekticidom pruža delimičnu zaštitu (najefikasniji je Poncho), nešto su pouzdaniji granulisani insekticidi (Force 0.5G i Primidex Forte 6.5G) primenjeni sa setvom. 

O momentima za suzbijanje imaga bićete na vreme obavešteni. 

            Prva generacija leptira je počela na svim mestima da leti 11. maja. U Somboru i Čelarevu se jasno uočava i prekid leta prve generacije 30. juna. U Velikim Radnicima prekid leta prve i početak leta druge generacije nije jasno uočljiv jer su leptiri lovljeni svakodnevno, ali je u periodu od 30. juna do 6. jula hvatan mali broj leptira. Maksimumi leta su registrovani: 28. maja u Čelarevu (296 ženki za noć), 31. maja u Velikim Radincima (316 ženki za noć) i 06. juna u Somboru (30 ženki za noć). Na svim mestima su registrovani i pikovi u letu ženki: u Somboru 31. maja (25 leptira), u Čelarevu 06. juna (156 leptira) i u Velikim Radincima 26. maja i 08. juna (133 i 86 leptira za noć). Ukupno je zabeleženo 530 leptira prve generacije u Somboru, 3280 leptira u Velikim Radincima i 3895 leptira u Čelarevu.

            Druga generacija leptira je počela da leti 02. jula u Čelarevu i 05. jula u Somboru, a u Velikim Radincima se početak leta ne uočava jasno. U Somboru je brojnost brzo postala veća od 50, u Čelarevu od 100, a u Velikim Radincima 500 leptira za noć. Maksimumi leta su zabeleženi u svega tri dana: u Somboru 08. avgusta (328 ženki za noć), u Čelarevu 06. avgusta (500 ženki za noć) i u Velikim Radincima 06. avgusta (1985 ženki za noć). Nakon maksimuma leta, brojnost je drastično pala. Još jedno povećanje brojnosti na svim lokalitetima je bilo krajem avgusta i početkom septembra.

Treća generacija se pojavila u Velikim Radincima, gde je do velikog povećanja brojnosti došlo sredinom septembra, sa maksimumom leta 12. septembra (288 ženki za noć).

Pikovi u letu druge generacije u Somboru su zabeleženi 19. i 28. jula i 05. septembra (45, 65 i 64 ženke za noć); u Čelarevu 26. avgusta i 06. septembra (138 i 99 ženki za noć) i u Velikim Radincima 18. jula, 01. avgusta i 01. septembra (1180, 1838 i 300 ženki za noć).

Zabeleženo je 4094 leptira druge generacije u Somboru, 13015 leptira u Čelarevu i 36708 leptira u Velikim Radincima. U Velikim Radincima je zabeleženo i 2535 leptira treće generacije.

U Somboru je ukupno registrovano 4624 leptira što je polovina prosečne brojnosti za Sombor koji daju Vajgand i sar. (2008). U Čelarevu je ukupno registrovano 16910 leptira što iznosi oko 25% manje od višegodišnjeg proseka za Čelarevo koga je saopštio Vajgand (2010b). U okolini Sombora suzbijanje prve generacije na kukuruzu je retko gde bilo ekonomski opravdano. U okolini Čelareva i Velikih Radinaca je suzbijanje prve generacije moralo da se obavi na skoro svim kukuruzima, jer su pronalažene parcele na kojima je svaki kukuruz bio sa gusenicom plamenca. Brojnost druge generacije je svuda bila velika pa je suzbijanje bilo ekonomski opravdano na skoro svim kukuruzima. Velika brojnost gusenica druge generacije je zabeležena na skoro svim paprikama u Bačkoj i Sremu. Pregledima nekih paprika je ustanovljeno u proseku jedno jajno leglo na dve biljke, pa je čak i na mestima gde je obavljeno pravovremeno suzbijanje šteta od plamenca na paprici bilo.

     U Somboru je zabeležen samo jedan primerak 20. septembra. U Velikim Radincima je zabeležen jedan primerak 21. septembra a u Čelarevu su pojedinačni primerci zabeleženi 08. i 29. septembra i 06. oktobra. Svih pet primeraka je uhvaćeno u periodu od 08. septembra do 06. oktobra. Brojnost leptira je bila višestruko manja u odnosu na proseke koje daju Vajgand i sar. (2008) i Vajgand (2010b).

Tokom 2011. godine, prvi leptir je zabeležen 30. aprila u Čelarevu. Zatim su zabeleženi leptiri 19. maja u Čelarevu i Velikim Radincima. Od 31. maja su na svim mestima zabeleženi pojedinačni primerci sa velikim pauzama u letu do 02. jula, od kada počinje ulov sa manjim pauzama na svim praćenim mestima. Redovan ulov je registrovan od 18. jula do 01. avgusta. Potom sledi period sa pauzama u letu do 16. avgusta. Od 16. avgusta leptiri postaju brojniji i već 21. avgusta u Somboru a 24. avgusta u Čelarevu se beleže maksimumi leta sa 34, odnosno 22 leptira za noć. Maksimum leta leptira u Velikim Radincima je zabeležen 30 avgusta (9 leptira). Osim navedinih maksimuma leta je zabeleženo i po dva pika u letu leptira u Somboru 29. avgusta (30 leptira) i 05. septembra (20 leptira) i u Čelarevu 19. avgusta (14 leptira) i 04. septembra (15 leptira za noć). Nakon perioda povećane brojnosti, brojnost se polako smanjuje i let leptira prestaje 25. septembra u Velikim Radincima, 01. oktobra u Somboru i 07. oktobra u Čelarevu.

            Ako se dinamika leta uporedi sa prosečnim dinamikama leta (Vajgand i sar., 2008 i Vajgand , 2010b) vidi se da je maksimalna brojnost bila u uobičajeno vreme, krajem agusta i početkom septembra. Brojnost leptira je činila 20% prosečne brojnosti za Sombor i oko 30% brojnosti za Čelarevo.

            Najmasovnije polaganje jaja tokom 2011. godine je bilo na paprici, gde sa na skoro svim usevima paprike moralo obaviti suzbijanje krajem avgusta i početkom septembra. Mnogo manji napad od pamukove sovice ove godine je zabeležen na paradajzu. Jednokratno suzbijanje je bilo potrebno na oko 70% površina. Na ranijim setvama kukuruza suzbijanje nije bilo potrebno, a na kasnijim rokovima setve je suzbijanje uglavnom moralo biti obavljeno barem jedan put.

     Po jedan do dva primerka za noć su registrovana u periodu od 13. aprila (u Somboru) do 27. septembra (u Čelarevu). Na svim mestima su zabeležene velike pauze između ulovljenih primeraka, pa se ne može ustanoviti dinamika leta. U Velikim Radincima su za celu godinu registrovana samo tri leptira, u Čelarevu devet, a u Somboru 11, što je mnogo manje u odnosu na višegodišnje proseke za ta mesta (Vajgand 2010b i Vajgand i sar., 2008).

U Velikim Radincima je let leptira počeo 23. aprila, a u Čelarevu i Somboru 05. i 14. maja. Maksimumi leta leptira prve generacije su registrovani u Velikim Radincima 26. maja (16 leptira), u Čelarevu 28. maja (12 leptira) a u Somboru 01. juna (sedam leptira). Prva generacija je bila prisutna do 24. juna. Registrovano je ukupno 76 leptira prve generacije u Velikim Radincima, 58 leptira u Čelarevu i 54 u Somboru.

Leptiri druge generacije su bili prisutni od 07. jula (u Velikim Radincima) do 09. septembra (u Čelarevu). Maksimumi leta su registrovani u Velikim Radincima 19. jula (19 leptira), u Čelarevu 20. jula (6 leptira) i u Somboru 23. jula (32 leptira za noć). Maksimumi leta su se desili desetak dana ranije u odnosu na srednju pojavu maksimuma leta ove vrste za Sombor i Čelarevo (Vajgand 2010c, Vajgand 2010b). Registrovano je ukupno 83 leptira druge generacije u Velikim Radincima, 59 u Čelarevu i 172 u Somboru.

Ukupan godišnji broj leptira po lokalitetima je u Čelarevu 117, u Velikim Radincima 159 i u Somboru 226. U odnosu na srednje vrednosti za Čelarevo i Sombor (Vajgand, 2010b i Vajgand i sar., 2008) brojnost leptira je bila oko 25% veća. Posledica ovakve brojnosti su pojave šteta tokom avgusta na krompiru na kome nije rađena zaštita prema preporuci www.agroupozorenje.rs.

Leptiri prve generacije su počeli da lete 27. aprila (u Velikim Radincima). Let je trajao do 03. juna (u Somboru). Jedan leptir u Velikim Radincima je registrovan i 22. juna. Uvek je hvatan po jedan do dva primerka za noć. Leptiri su bili najbrojniji u periodu od 07. do 11. maja, što je uobičajeno vreme. U Somboru i Velikim Radincima je zabeleženo po 14 leptira a u Čelarevu 8 leptira prve generacije. U odnosu na srednje vrednosti za Sombor i Čelarevo (Vajgand i sar., 2008 i Vajgand, 2010) registrovano je mnogo manje leptira prve generacije.

Druga generacija je počela sa letom 05. jula. Prestanak leta druge i pojava treće generacije na lokalitetima Čelarevo i Veliki Radinci je jasno uočljiva u zadnjoj dekadi avgusta. Na lokalitetu Sombor smatramo da leptiri ulovljeni nakon 29. avgusta pripadaju trećoj generaciji. Tokom leta druge generacije je na svim lokalitetima registrovan maksimum leta: u Velikim Radincima 18. jula (šest leptira), u Čelarevu 22. jula (pet leptira) i u Somboru 25. jula (26 leptira za noć). Leptiri su u periodu od 21. do 25. jula bili najbrojniji. U Somboru su registrovana i dva pika u letu 16. jula i 02. avgusta (19 i 21. leptir). Po lokalitetima je registrovan sledeći broj leptira druge generacije: u Somboru 248, u Čelarevu 45, a u Velikim Radincima 20 primeraka.

U letu leptira treće generacije nije registrovan maksimum leta ni na jednom lokalitetu. Registrovano je do tri leptira za noć, a leptiri su bili najbrojniji u periodu od 14. do 18. septembra. To je isto kao i u ranijem periodu (Vajgand 2010). U Somboru je registrovano 39 leptira treće generacije, u Čelarevu 17, a u Velikim Radincima 9 leptira.

Ako se brojnost uporedi sa ranijim rezultatima (Vajgand i sar., 2008 i Vajgand, 2010) , može se zaključiti da je brojnost u Somboru činila 91% srednje brojnosti, a u Čelarevu 63%. Ipak u odnosu na 2010. godinu, ovo je veliko povećanje, pa ne čudi da su značajne štete registrovane u krompiru na mestima gde nije bilo suzbijanja gusenica ozime sovice tokom avgusta meseca, prema preporuci www.agroupozorenje.rs.

     Brojnost pamukove sovice i gama sovice je mala. Brojnost kukuruznog plamenca je na nekim mestima do pre tri dana bila izuzetno velika! Stoga je preporuka da se zaštita kukuruza ponovi. Ukoliko ste koristili preparate Alverde, Avaunt, Coragen ili Affirm, zaštitu ponoviti za 5 do 7 dana od predhodnog tretmana. Ukoliko ste koristili Decis, Fastak ili Karate zeon, zaštitu treba ponoviti za 4 do 5 dana.

U poslednjih 10 dana je počela aktivnost kukuruzne zlatice. Na većini parcela pod kukuruzom mogu se uočiti imaga. Na pojedinim parcelama, gde se kukuruz gaji u monokulturi, brojnost je jako velika. Sada je vreme (kada kukuruz počne da svila) da se pregledom parcela utvrdi rizik od ove štetočine za ovu i narednu godinu. Postupak za procenu šteta od larvi i imaga može se videti ovde. A tabela za utvrđivanje brojnosti imaga kukuruzne zlatice može se videti ovde.

U rad sajta možete da se uključite kao:

- neregistrovani posetilac čime imate dostupnost svim podacima za kratak vremenski period i upozorenjima, osim konkretnih preporuka datih od strane moderatora za datu biljnu vrstu

- pretplatnik ima dostupnost svim brojčanim podacima za duži vremenski period, te konkretnim upozorenjima i preporukama  

- pretplatnik/osmatrač takođe ima dostupnost svim brojčanim podacima, upozorenjima i preporukama, kao i pretplatnik. Ali može da ostvari pravo na popust u ceni preplate.

Pretplata počinje da važi danom uplate i važi do 31. decembra tekuće godine!

Cena preplate iznosi 2500 dinara. Podrazumeva uvid u brojčane podatke o svim štetnim organizmima na traženoj određenoj gajenoj biljci.

Izlazak na teren po pozivu: cena izlaska je 1600 din/sat, a putni trošak se posebno obračunava po tarifi 12 din/km.

Popust na gore navedene cene možete da ostvarite, ako se uključite u rad sajta, kao osmatrač. Pri tome za svaki štetni organizam koji pratite na jednom lokalitetu dobijate 5% popusta.

Ukoliko ste zainteresovani, javite se na e-mail vajgandd@sbb.rs ili na telefon 063 326 772. 

            Brojnost kukuruznog plamenca na svetlosnoj klopci je jako porasla. Brojnost pamukove sovice (Helicoverpa armigera) je malo porasla. Brojnost gama sovice je malo porasla. Preporuka je da se ponovno obavi pregled kukuruza na 5 do 7 dana od predhodnog pregleda. Ukoliko se ustanovi prisustvo jajnih legala na više od 10% biljaka, preporučuje se upotreba insekticida kao u predhodnom izveštaju.

Podgrizajuće sovice su štetočine koje pregrizaju koren na mestu gde koren prelazi u stablo. U odnosu na predhodne godine brojnost je oko 70% u odnosu na prosečnu. U periodu od 15. do 17 juna na području Srema i južnog Banata, a od 17 do 19 juna na području Bačke i srednjeg i severnog Banata uraditi pregled krompira i kasno posejanih kukuruza na prisustvo larvi podgrizajućih sovica. Brojnost j takva da se jača pojava gusenica ne očekuje!

Ukoliko imate potrebu da suzbijate krompirovu zlaticu predlaže se da na krompiru izvršite suzbijanje zlatice preparatima Coragen 50 mL/ha ili Alverde 2,5dL/ha  pet dana nakon navedenih termina i time ćete ujedno suzbiti i ovu sovicu.

U kukuruzu preporučujemo upotrebu herbicida 1.Jednokratno CAMBIO 2-2.5 L/ha ili DISTINCT 200 g/ha+ Motivel 1-1.2 L/ha (JEDAN JE ORIGINAL SVE OSTALO SU KOPIJE),za suzbijanje svih uskolisnih i širokolisnih korova, faza primene do 6 lista kukuruza.

2.U usevu kukuruza koji je prosao fazu 6 listova, BASF preporučuje

kombinaciju MOTIVEL +CLIO+DASH u kolicini 1 L/ha+0.15 L/ha+1 l/ha ,ova kombinacija rešava celokupan spektar kako jednogodišnjih tako i višegodišnjih korova u kukuruzu na izuzetno efikasan nacin.

            Dugo hladno vreme nije pogodovalo razvoju kukuruza. Potrebno je par dana da kukuruz stabilizuje svoje stanje i nastavi sa razvojem. Stoga do utorka 25 maja ne treba koristiti ni jedan herbicid u kukuruzu! Ukoliko želite da se kukuruz što pre oporavi preporučuje se upotreba sredstava ishrane bilja koja sadrže aminokiseline i vitamine na primer Megafol ili Slavol. 

Soja je uglavnom u fazi prvog trolista, BASF preporučuje da se uradi split aplikacija herbicida i to:

Varijanta 1. PULSAR 40 0,6 L/ha u trenutnoj fazi razvoja  soje i nakon 7 dana drugi deo PULSARA 40 0,6 L/ha + preparat na bazi tifensulfuron-metila.

Varijanta 2. PIVOT 0,3L/ha + BASAGRAN 2-2,5 L/ha + preparat na bazi tifensulfuron-metila, jednokratno ili u split aplikaciji.

U hibridima suncokreta koji su odporni na upotrebu PULSARA 40 preporučujemo primenu u količini od 1.2 L/ha, u fazi od drugog para listova suncokreta pa dalje.

U kukuruzu preporučujemo upotrebu herbicida CAMBIO 2-2.5 L/ha ili DISTINCT 200 g/ha, za suzbijanje svih širokolisnih korova, faza primene do 6 listova kukuruza.

U jabučastom voću borba protiv čadjave krastavosti se nastavlja primenom fungicida DELAN 700 WG u kolicini od 0.5 kg/ha + preparat iz grupe triazola.

Za  jagodasto voce (jagoda,malina) preporucujemo upotrebu fungicida SIGNUM u kolicini od 1.5 kg/ha (upotreba 1000 litara vode/ha), radi suzbijanja truleži u ovim kulturama. Napomena SIGNUM je jedan od retkih fungicida REGISTROVANIH za primenu u jagodastom vocu sa karencom od 7 dana.

         Zaštitu ponavljati u razmacima u zavisnosti od korištenog preparata: ako su korišteni Avaunt ili COragen nakon 8 do 10 dana od predhodnog tretmana, ako su korišteni Lannate, Methomex ili Actellic nakon 5 do 7 dana, ako su korišteni Karate zeon, Talstar ili Sumi alpha svakih 3 dana.

      Masovno piljenje gusenica na liniji Srem, Pančevo, Bela Crkva, se očekuje u periodu od 11 do 14 avgusta. Na liniji Bačka Palanka, Novi Sad, Zrenjanin u periodu od 12 do 15 avgusta. Na liniji Odžaka, Vrbasa i Bečeja u periodu od 12 do 15 avgusta. Na liniji Sombor, Bačka Topola, Senta, Kikinda u periodu od 13 do 16 avgusta. Na liniji Subotica, Horgoš od 13 do 16 avgusta. Ukoliko se pregledima ustanovi prisustvo jaja treba odmah izvršiti zaštitu useva preparatima Avaunt 0,25L/ha ili Coragen 150ml/ha, ili dva do tri dana posle ovih perioda sa preparatima Karate zeon 0,3L/ha, Lannate25 1,5kg/ha, Lannate90 450g/ha, Methomex 2L/ha, Talstar 3dL/ha, Actelic 1,5L/ha ili Sumi alpha 0,2L/ha.

      Pojava jaja je konstatovana na svim usevima paradajza, konzumne paprike, boranije i kukuruza šećerca u navodnjavanju koji su pregledani!!! Na usevima duvana i industrijske paprike se za sada ne očekuje značajnija pojava jaja i gusenica.

           Značajnije piljenje gusenica kukuruznog plamenca (Ostrinia nubilalis) u Sremu, južnoj Bačkoj i južnom Banatu se očekuje u periodu od 27. do 31. jula. U ovom periodu se predlaže pregled kukuruza na prisustvo jajnih legala. Ukoliko se ustanovi prisustvo jajnih legala ili sveže ispiljenih gusenica na više od 3% biljaka kukuruza predlaže se vršenje zaštite. Ako se zaštita radi odmah preporučuje se upotreba preparata Avaunt 0,3L/ha ili Coragen 0,15L/ha. Ako se zaštita vrši u periodu od 30. jula do 04. avgusta preporučuje se upotreba preparata Karate zeon 0,2L/ha, Actellic 1,5L/ha ili Sumi alpha 0,2L/ha. Na severu Vojvodine se preporučuje samo pregled useva u navodnjavanju.

             Na Telečkoj visoravni, te na mestima gde je pamukova sovica (Helicoverpa armigera)pravila značajnije štete treba pregledati kukuruz i na prisustvo pamukove sovice. Koristiti preparate kao i kod kukuruznog plamenca.

           Registrovan je početak leta leptira podgrizajućih sovica druge generacije (Agrotis segetum i Agrotis exclamationis).

         Brojnost leptira podgrizajućih sovica je još uvek suviše mala da bi u polju trebalo preduzimati neke mere.