Pšenica

Većina pšenica se nalaze u fazi 3 lista (setva krajem oktobra) ili početka bokorenja (setva sredinom oktobra). Za sada je prezimljavanje dobro. Generalno može se reći da pšenice dobro podnose zimu i u nastavak vegetacije će ući spremne za ostvarivanje vrlo dobrih do visokih prinosa na onim parcelama gde se primenjuje visoka agrotehnika.

Snabdevenost zemljišta zimskom vlagom loša. Iako je zemljište je u sloju 0-100cm tretnutno popunjeno sa 98% od svog maksimalnog kapaciteta. Količina zimskih taloga je oko 75lit, nedostaje još oko 130 lit padavina. Prognozirane količine padavine tokom februara, su male i verovatno neće bitnije da poprave vodni bilans zemljišta. Detaljnije o stanju vlage zemljišta vidite na sajtu RHMZ Srbije.

Prema našim ispitivanjima, posmatrajući sloj 0-90cm dubine zemljišta, generalno najviše azota ima u sloju 30-60cm, ponegde u sloju od 60-90cm, najmanje u sloju 0-30cm. Trenutno prosečno ima oko 22 kg/ha pristupačnog azota u sloju 0-90cm zemljišta, sa rasponom od 13-63 kg/ha. To znači da će prosečno trebati još dodati oko 105kg čistog N/ha. Naravno velike su razlike od parcele do parcele i ovo je jako generalizovano činjenično stanje.

Na osnovu stanja useva, vlage zemljišta, očekivanih daljih padavina do kraja zime, distribucije i količine raspoloživog azota u zemljištu, na većini parcela treba očekivati prosečne do malo iznad prosečne prinose za dati nivo agrotehnike i proizvodni kapacitet parcele. Pa shodno tome treba planirati i dalje agrotehničke operacije.

 Prema trenutnoj vremenskoj prognozi i dosadašnjem razvoju situacije, očekivano kretanje vegetacije strnih žita će uslediti između 10-15.marta. Tako da prvu prihranu pšenice treba planirati između 10-20. februara, ako će se prihranjivati sa Ureom. Posle 20. februara ne treba primenjivati Urea, pošto možda neće biti vremena da se transformiše u pristupačne forme na vreme. Ako će se prihrana vršiti sa AN ili KAN, tada prvu prihranu uraditi u vreme kretanje vegetacije. Ali i ove godine možda je bolje da se prva prihrana uradi sa Ureom, zbog činjenice da gornji slojevi zemljišta gde se nalazi većina korenovog sistema ima malo pristupačnog azota, a bitno je da pšenici u vreme kretanje vegetacije odmah bude na raspolaganju azot. Osim toga veća verovatnoća da će se moći ući u parcele tokom februara meseca (mrazna jutra) i napraviti manje štete gaženjem, nego u martu mesecu.

Količine u prvoj prihrani ne treba da pređu 55-60kg/ha čistog azota. Odnosno: 120-130kg/ha Urea, 160-170kg/ha AN ili 200-210kg/ha KAN. Urea i AN primenjivati na neutralnim i alkalnim zemljištima (pH preko 6.5), a KAN-u prednost dati na kiselim zemljištima (pH ispod 6.5).  

Drugu prihranu planirati oko 15 dana posle kretanja vegetacije.

Navedene preporuke količina azota za prihranu su jako generalizovane. Koliko još zaista treba dodati azota na vašoj parceli, može se odrediti samo na osnovu analize zemljišta ili biljnog materijala. Da bi ste tačno znali sa koliko azota treba da prihranite vaše pšenice do sredine februara možete da uradite N-min metodu analize zemljišta (većina Poljoprivrednih stručnih službi je opremljena za ovu analizu). Ako su količine azota koje se moraju primeniti prihranom iznad 60 kg/ha, svakako planirati dve prihrane. Količina azota koju bi trebalo dati u drugoj prihrana se najpreciznije može odrediti analizom biljnog tkiva (Green Seeker, N-tester...). U slučajevima da po kretanju vegetacije imate usev u jako lošoj kondiciji, sa simptomima jakog crvenjenja, žućenja... najbolje da konsultujete stručno lice.

 

Pošto je uticaj ishrane, a pogotovo prihrane na prinos pšenice vrlo veliki, prihranu pšenice treba smatrati jednom od najvažnijih agrotehničkih operacija. Svaki propust u ovom segmentu može da rezultuje smanjenjem prinosa i do 30%.